Branič

ВРОЈ 5. и 6.

Б Р А Н И Ч

стр . 243.

зимати, а за такве услове, за задужење малолетних лица, потребно је по §. 79. трг. зак. у вези с тач. 9. чл. 75. зак. о старатељ и одобрење оца, тутора и старате .Бског судије. То исто важн и за малолетна мушка и жеиска неудата лица, важи у свему и за малолетна женска удата лица, јер и ако „ девојка још младолетна удата излази исипд родитељске власти и стуаа у одношај суаружничких ирава и дужности суируга свога и његове родбине или задруге' — §. 153. Г|ф. зак., ииак самим тим актом није измењена и њена правна снособност у погледу располагања и управе са својим имањем и у опште вршења нравних иослова. Она, као малолетна,- за нуноважну обвезу, и даље до иунолества, нотребује све оне услове, који су у оиште за малолетна лица нрописана, а уз то још и одобрење свога мужа, који као старешина куће и родбине има дужности, да се за снабдевање своје супруге по могућству стара, да је од сваке напасти брани и на сваком месту заступа. Ово, дакле, излажење иснод родитељске власти и стунање по ,з власт мужевљу, о коме говори §. грађ. зак., односи се само на личност удате младолетнице, као што и вели решење од 25. октобра 1852. год. ВВр. 1041 зб. VI. стр. 210., које је штампано као допуна испод тога параграФа, а ако се тиче њеног правног располагања са имањем и њених обвеза, ту вреде начела, која су у опште за младолетника ирописана. Ступањем у брак малолетно женско лице двојако је неспособно, нрво као малолетник, а друго, што као удата жена за све правне послове иотребује одобрење свога мужа; па кад мужевљево одобрење не би имало само тај значај , да он, као глава и старешпна куће, у поједином случају цени, да ли се с обзиром на њен иоложај и брачно стање може допустити, да се у вршење каквог иравног посла може или не упустити, него кад би оно било и допуна правне способности женине, онда оно не би било нужно и за правне радње и обвезе удатих пунолетних жена, а међу тим, види се, да га закон и у оваком случају тражи. Према томе, как > је у спорном елучају тужена г-ђа Марија поднетим изводом из књига рођених као јавном иссравом по §. 187. грађ. суд. пост потпуно доказала, да је у времену задужења, па и онда, кад је задржање осуде тражила, билз. малолетна, а за менично задужење нпје имала прописно одобрење по §. 79. зак. трг. у вези с тач. 9 чј . 76. зак. о старат.,