Branič

стр. 244.

6Р1НН1

БРОЈ 5. И 6.

то и меница, на којој је као акцентант потписана, према њој не вреди, тим пр р , што тужилац ничим не доказује, да је се она с нримљеном меничном сумом користила. По изјављеном незадовољству тужиочевом Аиелациони Суд је преиначио првостепену пресуду и тужену осудио на плаћање дуга пресудом од 16. септембра 1899. године бр. 3191. са ових разлога: Кад тужена и сама не пориче, да је ту обвезу — меницу издала тужиоцу, но само се брани, да та обвеза не вреди, пошто ју је у малолеству издала, то суд, ценећи ту одбрану њену, налаш, да меница, по којој се тражи наплата од ње, и ако је од њене стране у малолеству издата, ипак на спрам ње важи, кад се види, да је на истој потписан и њен муж и да је са одобрењем његовим ово задужење учињено, те према томе, да је и новац по менпци добивен уњену корист припао — §. 79. трг. зак. По жалби тужене стране примедбама II. оделења Касационог Суда од 13. новембра 1899. бр. 922^. ноништена је горња пресуда Апелационога Суда са разлога : Погрешно је Апедациони Суд основао своју нресуду у спору на пропису §. 79. трг. зак., јер се тај нропис односи на малолетнике, којима је за издање менице потребно одобрење оца или тутора. Овде је у спору обвеза удате жене, која и као малолетна према §. 153. грађ. зак. не стоји више под влашћу ни оца ни тутора. А ношто је спорну меншду акцептирала жена са одобрењем свога мужа, то су за пресуђење овога спора меродавни прониси §§. 77. и 78. трг. зак. Односно нитања : да ли се и удата жена, уз одобрење свога мужа може менично обвезати, кад још није навршила 21. годину, Апелациони Суд требао је имати у виду нропис §. 2. трг. зак. ио коме и мушка и женска лица могу трговати уз потребно одобрење, ако имају пуних 17 година старости, и §. 3. истог закона, по коме је удатој жени за трговање потребно одобрење само свога мужа, а по тач. 6. § Ј 7. зак. о устрој. трг. суда, закон сматра за трговачки посао и меницу ма између којих лица. У овом смислу, а с обзиром на поднесене доказе §. 4. трг. зак., треба суд да цени здконску вредност меничне обвезе тужене Марије, а не но §. 79. грг. зак. Усвојивши ове нримедбе Апелациони Суд пресудзм од 19. новеибра 1899. бр. 4254. осудио је поново тужену на плаћање спорног дуга, са разлога: