Branič

стр. 272.

б р а н и ч

број 5. и 6.

садржано у грађ. законику, за одређене поједине случајеве. Не може даље подлежати никаквој сумњи, да правна лица, чији представници по природном стању ствари не могу све посдове сами вршити, него их морају на извесне службенике пренети, морају одговарати за штете из нехатне или злонамерне радње тих службеника, јер се по стању ствари радње тих службеника не могу сматрати као туђе, него као властите радње самога. правнога лица." ПРАВНИЧ^И КОНГРЕС у ПАРИЗУ

Приликом овогодишње светске изложбе у Паризу, накојој' се има извршити тако рећи међународна смотра напредака и научних тековина постигнутих на свима пољима људскога рада од последње међународне изложбе држане 1888. такође у Паризу, одржаће се и неколико међународних конгреса чисто научнога карактера, и то из ових области: Историје онште и Дипломатске ; Уиоредне историје иолитичких установа и ирава; Упоредне историје социјалне економије; Упоредне историје религијеких послова; Упоредне историје егсактних наука; Упоредне историје литературе; Упоредне историје вештине цртања, и Упоредне историје музике. Ради остварења тога циља, за сваку поједину од ових облаети људске знаности, образовани су нарочити одбори, који су већ разаслали и позивнице за конгрес на све стране света. Разуме се ; да је нас интересовао нарочито састав одбора правничке секције. Њега састављају сви проФесорп ирава у Паризу и виђенији ироФесори права с осталих университета Француских. Њима на челу стоји Гласон, старешина и про®есор на правном Факултету у Паризу, а од чланова помињемо проФесоре : Жерардена, Лефевра, Есмена, Жирара, Лион-Кана, ФункБрентана и т. д. и т. д. У позивима за конгрес свака секција обележила је и програм својега рада. Програм рада правничке секције овај је : Примају се на дискусију само они радови, који носе искључиво историјски карактер. Ну као нарочита питања, на која ће се пбраћати нарочита пажња, обележена су ова: