Branič

стр . 284.

б р а н и ч

број 7. и 8.

на свој пристанак, јер је његова пажња била подељена, и са тога држи, да није свој пристанак ни дао. Ако је пак А., као што је суд изнео да је доказано, у име тужене стране дао свој пристанак, те је само због тога, јито је у исто доба на више страна био у послу, заборавио, да своме шефу саопшти садржнну телеФонског разговора, или ако услед недовољне вештине у телеФонисању није никако или није исправно разумео — то онда тужена страна не може изводити отуда никакво право за себе. Кад се у својим трговачким иословима служи телефонским саобраћајем, онда се морала иостарати за то да онај коме је она телефонисање иоверила, не само довољно вештине и сиреме за то има него се морала иобринути и за то, да тај не буде у исти мах заузет толико другим иословима, да не може довољно иажње иоклонити телефону : у томе погледу има јој се се пребацити како у избору А., тако и та околност, тто је овај у исто доба имао више послова, те није радпла онако иажљиво, као што треба да ради уредан трговац. Тужена страна не може се дакле извињавати погрешкама, које су основане на тој кривици, него мора доиустити, да се оно, што њеном погрешком није сазнала, сматра као да је она ипак сазнала. Тужена Фирма не може се ни на то позивати, да телеФОн није довољно иоуздано саобраћајно средство за саопштавање, и да се дотична Фирма служила са овим неуредним средством ; јер А. доказује, да су оном разговору, о коме је поглавито реч, раније већ претходили телеФонски разговори о нредмету који је сада у спору. Тиме је тужена страиа признала сама, да је телеФон сиособно саобраћа,јно средство за договор о спорном послу. Код тако доказанога стања ствари, могла је тужилачка страна претпоставити, да ће се тужена страна побринути о благовременом довожењу робе, јер је сама за то изјавила своју готовост. Приговор, који се оснива на тој околности, да је шпедитер по истеку 31. јула робу касно послао, — тај приговор противан је начелима о поштењу и вери у трговачком саобраћају, те за то се и не узима у обзир«. II. Држим да неке од ових поменутих судских изрека нису исправне. 1. Не увиђам апсолутно, по коме се иравноме основу може извести, да само Фактичка нриступљивост употребе телеФона или могућност тога може оснивати правну