Branič

врој 7. и 8.

ii р а н и ч

стр . 333.

ирвом интабул. повериоцу право тражења интереса преко три године на основу само поднете интабулисане облигације са разлога што му је право на већи интерес од три године застарело по основу §. 928. д. грађ. закона. Услед тога првост. варошки суд за град Београд упути првог интаб. повериоца, као слабију страну, на парницу противу другог интаб. повериоца за прече право наплате интереса преко три године. Резултат овога спора био је тај, да је првостеп. суд пресудио, да је први интабул. поверилац и ако слабији у праву ипак јачи у наплати интереса и преко три године од другог интаб. повериоца, заступајући у својим разлозима гледиште првог мишљења т. ј. да други интаб. поверилац не може истицати застарелост у одбрани свога права према првом интабул. повериоцу, јер он према овоме не стоји у односу дужника према иовериоцу, као што то тражи §. 949. грађ. зак. Ову пресуду прв. суда оснажио је био и Апелац. Суд. Ну по жалби другог интабул. повериоца II одељење Касац. Суда решењем својим од 23. марта тек. год. Бр. 2528. поништило је пресуду Апелац. Суда, заступајући у својим примедбама гледиште другог мишљења т. ј. да застарелост није искључиво законско благодејање дужника, већ да је она, по §. 949. гр. зак., општа одредба, којом се може свако користити у одбрани свога права на основу §. 16. грађ. закона. Апелац. Суд није дао противразлоге, већ је усвојио ове примедбе II одељења и пресудио да је првом интаб. иовериоцу застарело право интереса преко три године. И ако изјављујемо, да је овакво гледиште коректно ипак жалимо, што ова ствар није дошла и до пленума Касац. Суда ради тога, да се ово питање у пракси стално раснрави, како не би у поновљеном случају, отишав у друго које одељење, било расправљено противно оваквом коректном мишљењу г II одељења Касац. Суда. А за коректност овога мишљења, поред §. 949. и 16. грађ. зак., који су доста јасни, ми ћемо се овде позвати и на мишљење Штубенрауха чувеног и у правном свету добро познатог коментаристу аустријског грађ. закона, оног закона, дакле, по чијој је основи израђен и наш грађ. закон; и он дакле ово питање расправља у смислу II мишљења, (види 81;ићепгаисћа II. стр. 847.) коментаришући §. 1480 аустр. грађ. зак. који одговара нашем §. 928. д.