Branič

стр . 344.

в р а н и ч

број 7. ii 8.

да је тим самим, што је убио своју жену, новредио злочинством више дужности. Правда би била задовољена, кад би за све оне, који бију жене своје, био примењен поред осталог § 65 тач. 4. каз. зак., и према томе и строжија казна. Да ово наше резоновање публикујемо, дало нам је повода, шго већина иследника при оптуживању суду не узимају у обзир онима, који се спроводе за убиство жене, и отежавну околност из тач. 4. § 65. наз. зак., а то не узимају у обзир многи судови ири изрицању казне. Да напоменемо још и ово, па да свршимо. Г. Ст. Максимовић, у својој »Збирци« од 1876 год. а на страни 59. каже за питање: да ли су муж и жена сродници и какви, ово: „Свакојако пак, добро би било да г. Министар правде објасни судовима: да ли су муж и жена сродници, при свем томе што знамо, да његово објашњење у том смислу, према склопу наше државе неби имало позитивне вредности." Али ипак, питања: да ли би се жено-убица могао да суди као за дело зш депепа? —- затим де ли су муж и жена сродници и какви, требала би да се објасне судовима. М. Ст. Драгутиновић.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ

Једна расправа о праву послансгва: из ХУ. столећа. Профеоор универзитета у Јурјеву, г. Владимир Храбар, саопштио је у последљој свесци пеиие Ае ГЈгоИ 1п1егпаНопа1 е1 Ле 1а I, едгв1аНоп Согпрагее ово : Међу рукописима народне библиотеке у Паризу налази се једна свеска повезана у кадифи, чији листови од паргамента садрже много труда једнога писца, који је мало познат, ма да је његова књижевна радљивост била знаменита. Творац је овога дела Бериард Розије или у полатињеном облику имена Вегпагс1и8 Де Еовег§чо. У рукопису, о коме говоримо, има између осталога једна расправа, којој је наслов: Атђах1аГог ђге^Иодиа, и која се за сада може сматрати као први сиис о посланствима. Не треба губити из вида, да што се више проучавају старе исправе, и почеци међународног права све даље заилазе у Средњи Век. У колико ми знамо по данашњим изворима, можемо утврдити, да стална посланства постоје од прве половине XIV столећа. А