Branič

отр. 468.

б р а н и ч

број 9.—18.

која у последње време оналази адвокатски ред — зкалећи прво а осуђујући друго држање збор прелази на дневни ред. Председник : Овај предлог, Господо, подуЈ/ара се са жељама одборским. Све и сва смо употребили да придобијемо у своје редове и чланство оне, који су, заиста, међу нама најугледнији и од великог утицаја; али то нисмо постигли. Кад г. Маринковић подноси предлог, ја бих га молио, да предложи начин, на који бисмо могли, да их придобијемо за друштво, кад су сва наша средства остала безуспешна. Под тим условом ја примам ту резолуцију. Павле МаринковиК. — Ја нисам тај предлог изнео, који ви хоћете. Изнео сам предлог, који сам написао ; касније ће може бити, доћи предлог и начин, на који се мисли то постићи. Али, држим, да је ово један јак начин, да се та господа тргну. Држим да ће то бити довољна казна за њих, кад се на збору донесе одлука и оцени њихово држање. Председник. — Онда прва тачка да се изостави. Павле Маринковић. — Прва тачка не односи се на другу; оне су једна с другом у вези. д-р Давид Алкалај. — Господо, колеге, наш колега г. Паја изнео је један предлог, и, као што сте видели из целог његовог говора, а нарочито, из његовог предлога, он иде на то, да осуђује рад управног одбара и у томе полази с тога гледишта, или бар се на то може свести цео његов говор, да је закон донесен против -адвоката само тога ради, што управни одбор није радио. Ко је год, господо пратио рад наше Народне Скупштине, знаће, да у новинама ништа пре тога није било писано. Из »Бранича« зна се, како се чуло, да ће се на Народној Скупштини донети известан закон, који се тиче адвокатскога реда и да је управни одбор радио све што му је у могућности било, да дозна садржину законскога пројекта и да му је то било апсолутно немогуће. Дакле, кад знамо то, да је у томе смислу радио управни одбор; кад знамо, како су на скупштину изнесене те измене, а нису предходно биле објављене у новинама, нити се ма шта о њима тада знало, ја онда не разумем, како то, да сада долази г. колега Паја да каже, да је једино управни одбор крив, што су такве измене донесене. Па узмимо тај случај, да се, рецимо знало за те измене, да су биле објављене у новинама, зар г. Паја мисли, да би управни одбор имао моћи, да каже посланицима, немојте донети такав закон. Одбор управни нема ни толико моћи, да му се његови рођени чланови на позив одазивају. Ето, узмите синоћњу забаву, на коју је од седамдесет адвоката дошло њих девет. Ако хоћемо да будемо снажни, треба сви да будемо члановн удружења; па кад се један пут појави управни одбор као надлежан, да се