Branič

број 9.—18.

б р а н ii ч

отр. 469.

каже, то је израз адвокатског реда у Србији. А овако, како смо ми сад представљени ? Ја мислим, да није потребно, да то објашњавам и налазим, да је предлог г. Паје сасвим нетачан и да не одговара правом стању ствари. Павле МлринковиК. — Ја не осуђујем управни одбор, и мени је врло лако разумети, да г. Алкалај то не разуме, што је врло појмљиво. Није можда одбор био моћан све да учини, за то што у њему седи г. Алкалај и ја баш за то сажаљевам, што управни одбор није могао ништа постићи. Ви знате, да свагда једна управа одговара својим управљачима за своје поступке, и, кад каква несрећа снађе управљаче, они криве онога, који управља њима. Ви сте управни одбор, ви сте управљачи судбином адвоката и према томе, ми сажаљевамо што нисте могли постићи успеха. Ја потпуно верујем, да сте се ви заложили колико сте могли и да је могуће и да су прилике биле јаче и да их с тога нисте могли савладати ; али ја сам тога мишљења, да кад се за један неуспех не даје никаква примедба, да тај неуспех грози, да се опет појави. За то ја налазим, да збор треба да прими и једну и другу тачку мога предлога. Председник. — Шелите ли, да се ова дебата заврши? Марко ЂуричиК. — Ја ћу бити врло кратак. Мени се чини да никако не би било практично, да се искаже једна осуда овако јавно нашим друговима, који су били на управи нашега друштва. Стоји то, да се наш ред у Србији налази данас у врло рђавоме стању, то ми сви знамо и мислим, да није потребно, да објашњавам, шта је томе узрок. Међу тим, управни одбор, који је до сада био, сам је нашао за умесно, да поднесе оставку на свој положај; чланови друштва, који су сада овде присутни, могу слободно бирати у управу друштвену, кога хоће. Ја верујем, да је управни одбор био потпуно вољан, да постигне све оно, што би било најбоље за правозаступнички ред и да он није био кадар, да спречи доношење познатих измена законских, којима се правозаступнички ред доводи у питање. (На овоме месту комесар полицијски г. Андра Петровић опоменуо је говорника, да се не изражава тако ружно о једном закону). Марко Ђуричић. — Сви ми знамо, да смо дужни поштовати закон ; тај закон важи, и ја сам хтео, да кажем, да би желети било да се нов управни одбор, који се избере, постара, да учини све што је потребно, за констатовање правога стања ствари, те да се у будуће ублаже ове одредбе, које су штетне по правозаступнички ред. Дакле, штб се тиче првога дела резолуције ја мислим, да би требало, да се стилизује на други начин; а други део да се прими.