Branič

врој 9.—18.

б р а н и ч

стр. 477.

Овлашћујете ли будућу управу да то изврши? (Овлашћује се). Сада прелазимо на шесту тачку дневнога реда, на предлоге појединих чланова. Молим све оне, који имају такав предлог, да се јаве за реч и да се ограниче чисто на предлоге, који се односе, на адвокатски ред. Сава МаринковиК — Као што је познато свима, синоћ је била забава, која се држала поглавито ради »Бранича. 11 Са обзиром на тај покушај управин да обезбеди „Бранич," разуме се материјално, како би могао и даље да излази, ја сам побуђен, да учиним овај предлог и да замолим будућу управу, као и све колеге адвокате, да сви слошки размислимо како и на који начин да концентришемо што бољу суму за опстанак нашега листа. Ја држим, господо, да се у томе погледу ништа не може пребацити управи, јер сам уверен, да управа и поред најбоље воље, кад нема довољно енергичности и истрајности међу члановима једне организације, та управа мора неминовно да буде ништавна. Ја верујем, да сама управа једне организације није у стању да одржи саму организацију, ако ћелице тога друштва, тога организма нису здраве и ако оне правилно не функционишу. Г. колега Урош Кнежевић врло је умесно казао и ја се придружујем њему, да би требало почети од себе, слично оној Христовој причи, кад је Христос казао скупу и скупљеноме народу, да узме камен и да линчује грешницу сваки онај, који мисли да је праведан. Такав је од прилике случај и међу нама. Ми сасвим неоправдано нападамо ову или ону управу, ове или оне наше другове, међу тим може бити да би требало прво да подигнемо руку на саме себе. За то, господо. не би било рђаво да се мало покренемо из овог општега немара, и да се, у колико је могуће, што више прикупимо око ове наше организације, као око наше матице, и да, у колико је могуће, мало више утрошимо ФОСФора око организације, и тиме да покажемо, да је адвокатски ред доиста један ред, који треба да заслужује поверење, као што је и природа нашега посла. За то, господо, велим, не би било рђаво да размислимо о начину и о практичном извођењу његовоме, како ћемо вршити наплату за „Бранич," како у опште да у будуће обезбедимо његово излажење, па шта више да не жалимо труда на да и преко „Бранича® изнесемо и писмене предлоге о томе, а разуме се и поред предлога да се и сами потрудимо и да одржимо како ову органнзацију тако и сам лист, јер, господо, ја сам убеђен, да ако немамо свога гласила, да и сама организација мора престати, јер она онда нема онога органа, којн ће маниФестовати њезине мисли. За то држим, господо, лист наш и развој у опште адвокатскога