Branič

стр . 586.

Б р а н и Ч

број 9—18.

губитка. Одајући овим редовима., као некадањи његови ученици, дубоку пошту помену своме старом учитељу, ми се на овако одмереном простору морамо ограничити само на неколико дата, не износећи праву и потпуну слику његова живота и рада, као човека и научника, и његове научне вредности за правну науку. Планк је се родио 22. Априла (н. ст.) 1817. г. у Гетингену. Овде је и у Јени довршио своје студије. Г. 1841 хабилитирао је се у Гетингену као приватни доценат а 1842 постао је већ редовним проФесором у Базелу, 1845 позван је у Грајфсвалд, где је до 1850 дејствовао у исто време и као судија Апелационог Суда. Г. 1850. одазвао се позиву Универзитета у Килу а 1867. био је позван на минхенски Факултет. Лајпциг је двапута (1872. и 1874. г.) узалуд покушавао да га придобије за се. У Минхену је Планк најпре дејствовао као проФесор Крпвичног Права, Кривичног и Грађанског поступка. Доцније напустио је предавања из Крив. Права и Крив. поступка а зимњим семестром 1894|95. г. завршио је сасвим свој рад као проФесор и то у 78-ој години живота, пуна научничке славе и богата спољним знацима високог одликовања, од којих да наведемо само његово наименовање за тајног саветника и избор за редовног члана Академије Наука. Научна радиност Планкова била је и велика и плодоносна, како на попришту испитивања научних, тако исто и на пољу учења, као проФесора са правне катедре. Најглавнија његова дела, из обима строго научног истраживања, ова су: Ђ МећгћеИ Леп Кесћ1881геШдћеИеп 1т СГуИргосеззгесМ' 1 (1844.), в 1,е/гге г>от Ве\^еГ8иг1еИ"- (1848.), »Ваз БеШсће СегГсМа^ег^аћгеп гш МШе1а11ег и (1879) и ^ећтћисћ Лез ЛеиГзсћеп СГуЦртосеазтесМа^ (1887 до 1891.). Сва ова дела, као и остали његови радови 1 :, постала су и остала опгите добро свију. Али превага његових ученика била је ипак та. што су Планка и као учитеља могли да упознају. Као такав, он је са Финесом израза и кристално јасним начином представе, што га је и као писца одликовало, сједињавао у себи и чар личне љубазности, тако, да не само што је у својим замкама могао духове да одржи, него је умео и срца да придобија. А да му је ово последње и као човеку у обичном саобраћају са људима увек испало за руком, то ће сваки посведочити, који је имао среће, да му ближе приступи. Београд, Септембра 1900. г. Саопштио А. М. Ј ) Сотеп1агшз Ле 1е§Штаи<те а<1 саизат (1837.), зуз1ета11зсће Бауз1е11ип§ (1ез (Јеи18Сћеп 84гаГуегГаћгепа аиГ &гишЈ1а§е Јез пеиегеп 81га(ргосеззог<Јпип§ (1857.), Ветегк. 2. ЕпЈдаигГ <1ез С. Р. О. 111 Вауегп (1862). гиг ЛУпгс1т§ип§ <1ег ОМепћиг§1зсћеп ОепкзсћпГк (1865.). ХЈћег <Ие ћ1з1ог1зсће Мб1ћо<1е аиГ <1ет Оећ1е1е <1е5 <1еи1зсћеп Ст1ргосеззгесћ1з (1889.) е!с.