Branič

број 9—18.

б р а н ii ч

отр . 587.

Инотитут за Међународно Право. — Свој осамнаести скуп држао је Институт ове године у Невшатеу у Швајцарској од 4 до 10 септ. (22—28 августа). Прва два. дана радило се на измени основних друштвених иравила; остало време посвећено је расправи научних питања, која су била на дневном реду, и чије је претресање било приуготовљено. Међу овима долазе на прво место питања: о сукобима између разних законодавстава у аогледу на Особно Међународно Право; Права и дужности туђинских држава на случај аобуњеничког иокрета ирема иризнптој влади, која је у борби с иобуном и Одговорност држава за штету коју трие туђинци, због иобуна и грађанских ратова у каквој (земљи. Ова три питања расправљена су по уобичајеном начину у Институту и о њима су донети закључци. Остала су такође додиривала, али се њиховом решавању није могло приступити, пошто се сматрало да још нису довољно исцрпљена. Институт се уз то изјаснио, да се не може упуштати у расправљање питање о увозним и извозним забранама у међународној трговини , које су му у Хагу (1898) били предложили Веснић и Штерк, јер сматра да је то пре политичко-економео него правно питањр. Ми ћемо се постарати да у једеом нарочитом чланку изложимо нашим читаоцима рад овог важног научног тела и да им прстом укажемо на његове тековине за Међународно Право. За сад ћемо додати још само толико, да је Институт основао своју нарочиту књижницу, која ће се чувати у Лозани уз државну (кантоначну) књижницу и да је преустројио своје управно тело. Уз то је заслужни главни тајник, Ернест Лер (Лозана), који је скоро десет година био душа Института уступио због преоптерећености другим службеним и научним пословима своје место белгиском сенатору Декану (Песатрз), који је изабран за ово место на шест година. — Идући свој скуп држаће Институт у Брислу, по свој прилици нрве године новога столећа. Листово Кривично Право. —Шаишм читаоцима је јамачно познато име Франца Ф. Листа, уредника познатог часописа в 2еИ;всћгШ Гиг сИе §езатт1;8 бГгаГгесМзууЈбзепзсћаП;", који излази у Берлину већ двадесет година, и данашњег проФесора Кривичног Права на свеучилишту у Берлину. Његово дело Кривично Право се може с пуно разлога сматрати за најбољи уцбеник своје врсте не само у немачкој, него у опште у стручној књижевности. То дело је преведено на српски, дато је у штампу, и изаћи ће у две књпге као издање нашег Министарства Просвете. Оно је допуњено с обзиром на наш казнени законик, а уз то ће му на крају бити додат у преводу и Казнени Законик за Немачку. —