Branič

стр . 406.

б р а н и ч

број 9—18.

бина појединих ријечи и израза у облику и значењу, — потребе или непотребе, могућности или немогућности њихове преинаке и дотјеривања, •— успоређивања с другим термшшма, домаћим и туђим, — различних проблема и питања, која из свега тога потјецаху, иокушавања ријешити их, — мисли, комбинација, која из свега тога нотјецаху, — покушавања рјешити их, — мисли, комбинација, изискивања која изазиваху, с њиховим узпјехом или неуспјехом и т. д. Што би год таки и слични податци били многобројнији и подробнији, тим би више њихови извјештаји допринијели к бистрењу мало разбистрених појмова, — ријечју, тим би њихов труд и настојање били користнији веома мучну, али веома важну и неотклоњиву послу рационалног прибирања правних стручних израза. ■ ■ ■>х< | ■ К0 ИМА ПРАБО ДА 1У1ЕЊА, ДОПУЊАВА И ОБМШЊАВА ЗАКОНЕ У СНАЗИ ? У напред знам, да ће свако, који прочита ово постављено питање, а јопт не прочита одговор на њ', рећи, шта ће овај са овим питањем, кад и деца знају да нико нема право да мења, допуњав а и објашњава постојеће законе, до само законодавна власт. И јесте тако. Ово право има само законодавна власт, а више нико. Али ево случаја где је наш Касациони суд у своме III оделењу, у очи садањих судских Ферија, у једној брачној иарници уважио једно објагињење које није издала законодавна власт, него они чиновници, којимаје Министарство Правде поверило : да наш грађански законик од 1844. год. прештампавају у нова издања, и у њих уносе тада постојеће измене, доиуне и објашњења. Јесте, ови чиновници уносећи у нова издања, нашег грађанског законика од 1844. све тада постојеће измене, доиуне и објашњења, нису се придржавали законодавног текста, него су, тежећи да што боље посрбе поједине речи, изостављали и мењали читаве ставове иротивно значењу, духу и намери запонодавг^а; а то апсолутно нису смели чинити, пошто је то искључно право самог законодавца, а не више никог у држави.