Branič

врој 19 —24.

б р а н и ч

стр . 733.

да се г. писац на појединим мјестима позивље на текстове само за то, да докаже неки свој навод. Штетајесамо, што г. писац не наводи текстове и стручну књижевност у оним случајевима, када је то веома нужно, када наиме долази са врло смијелим тврдњама, а позивље се на текстове гледе тврдња, које му не би нико порекао, Такових смијелих тврдња, у доказ којих се не позивље на какове текстове нити на какову стручну књижевност, имаде више. Тако : На стр. "25. вели, даје Хадријан наредио правнику Салвију Јулијану, да скупи, пречисти и уреди принципе преторскога права у свези с правом едиката курилских едила, »и кад је то било извршено , он му једним зепаШз сопзиИ-ом даде законску силу". Та се наука не слаже са данашњом'стручном књижевношћу, а г. писац ипак своју науку не укријепљује никаковим доказима из извора и иолемиком са противном науком. Исто то вриједи и за тврдњу, која непосредно за тим слиједи, по којој је » Јулијанова збирка начела ареторскога ирава назвата ЕсНсШгп регре1иит к На стр. 32.—33. каже; „Имиератдр је те своје одлуке (конституције) доносио ио сили својега имиериума добивенога. нарочитим законом, 1ех сЛе гтрепо, који је назват 1ех гедГа". Тај назор такођер данашња правна знаност забацује, а ипак г. писац није ништа навео у обрану своје тврдње. На стр. 53. говори о правној настави, као једном од гледишта утицаја другога значајнога момента у историји римскога права (т. ј. римскога правништва.) на право, много тога, што је доста невјероватно, а нити за коју од својих тврдња не пружа доказа, тако н. пр. за тврдњу, да су у Римљана постојале школе, „у којима је ираво иредавано теоријски и системски, и иоје су се разликовале ио томе да ли се у њима иравна наука иочиње (гпаШиегеЈ или завршује (гш^гиеге) . . .» не пружа никакога доказа. На стр. 58. каже, да се је .Тустинијанов отац звао «Сава № , а не пружа за ту тврдњу никакова доказа. премда, у колико је познато, то доселе није нитко тврдио. Исто тако каже на стр. 61., да је Трибонијан био ^министар иравде". На стр. 88. вели, да је Гај Ђ ирви иоделио римско ириватно ираво ирема иредмету његових норама (односно института) ка три дела а . Одакле г. писац знаде, да је то Гај први учинио ? На стр. 181. вели, да над влашћу старешине породице в1;пс1о вепви »нела више власти, осим цензорове контроле која је гене■ралне ирироде ®; а не пружа за то никакова доказа.