Branič

1;рој 19 —"24.

в р а н и ч

стр . 735.

178.: »195. § 2. 2. Диг. Л,., 16», на стр. 20).: »5. 11 § 9 Диг., XI,VIII« и: «3, 29. § 1. Диг.. XXII.«, на стр. 204.: » 191. I,, 16« и: »31, 44. пр. — 4мг., XXIII, 2.", на стр. 207.: «:/. § 1. 30. Диг., XXVI, 7", у овом посљедњем примјеру се не разабире, да ли је »•30. 8 § или уломак (!). То се у осталом догађа врло често, тако на стр. 277. постоји цитат : „Сатз, III, 208—211. — ир. Диг. I,, 11. — § 18 Инст., IV, 1 . (( и т. д. Пишчеве цитате је тим теже разумјети, јер често особиго на челу којега одељка, главе, §-а или тачке цитира читаве титуле, па у колико се такови титули налазе у једној књизи, не опетује вазнаке те књиге, него помеће уз једну назнаку књиге све титуле, које хоће, да цитира из те књиге. Тако н. пр. на стр. 228.: „ Пнст., I, 9, 11, 12. а имаде, да -значи цитат 9-ога, 11-ога и 12-ога титула прве књиге Институција. То може често врло сметати, тако н. пр. цитацију: „СосГ., V, 1 4, 20." на стр. 224. могло би се схватати и као цитацију 20-те конституције 14-тога наслова V. књиге Сог1еха и као цитацију 14-ога и 20-тога наслова V. књиге Со<1еха. Исто тако тешко је разумјети г. писца, када цигира више уломака из истога титула, а нарочито ако уз то цитира и поједине §-е уломака. Такових пак цитата има много, тако н. п. на стр. 20В.: »2 § 1. 9. Диг., XXIV, 2. 11 на стр. 141.: „2, 3, 4. СоЛ., VII, 13. — 2, 5. Диг., XI.., 8.« Но г. писац не цитира само Институције, Дигеста и Со<1ех тако, да је тешко разабрати, што он збиља хоће, да цитира, већ он тако цитира и остале текстове и стручну књижевност. Нарочито тешко је којипут погодити, да ли он цитира страну или § некога дјела. Г. писац имаде обичај, да наводи поједине реченице из извора, а не наводи на ком се месту извора оне налазе. Такови примјери реченица без навода мјеста извора, одакле су узети, јесу: на стр. 211.: к 81иргит (з1пс1о аепвиЈ иг »гг- дгпет ^Шиатдие соттИШиг ®; ка стр. 213.: »ас2 опега. та.1гмпопИ, аизИпепс1а и ; на стр. 219.: Њг с1оз ез-зе ЛеЂе1, иМ опега таМтопИ кип1« те: Не1риђИсае Меге&1 тиИеге& <1о1е& ва/иа.ч- ћакеге, ргор1ег диаа пиђеге роавигџј*; на стр. 217.: л Г)о8 ез1 Лопит риеИагит пиђепИит"; на стр. "221.: „Гтрепаае песевзаНае Ло1ет Грво јиге тгпии1 (< ; и: Ло$ сотипг раГНз е1 /гЈГае«; на стр. 223.: Ђ и! Ш г^иоЛ тагИиз Ле1>еа1, т &о1ет ћаћеа!" и т. д. Често опет не слаже се по г. писцу наведена реченица, са реченицом. која стоји на оном мјесту, на ком, вели он, да стоји по њој наведена реченица. Тако г. писац на стр. 211. вели: »\ г и1до сопсерН аип1 дгп ра 1гет б.етопв1гапе поп роззип!. Вриги •дих розаип! ^игЛет, зеЛ еит ћађеп1 ^иет ћађеге поп ИсеI (23. Диг.,