Branič

стр . 736.

б р а н и ч

врој 19—24.

/, 5. . . 1. 23. Б. с!е зШи ћоттит 1. 5. гласи: м Уи1§-о сопсерИ (Исип1;иг, ди1 ра(,гет <1етоп81;гаге поп роззип!;, уе1 циј рокзип!; ди1с!ет, зес! еит ћаћеге поп Псе(;; ди1 е1; арига арре1ап1;иг лосда ттјр втсодар [а 8а1лопе] (( , на стр. 273. вели: »ШГопз ргаесгриит ев1 о{(1сгит, пе Гпд,е(еп&ит рирШит геИпдиа1 (1. § 1. 30. Диг., XXVI, 7/ к . 1- 1. § 1. В. с1е ас1т. е!" рег. 1;и1; 26. 7. Ех цио зсЛ ве 1;и1;огет с1а1;ит, 81 се88е1 1и1;ог, зио рег1си1о се8за1;; 1с1 еп1т а Б1 уо Магсо сопвШи^ит е§1;, и1;, всИ; зе 1и(;огет с!а1ит, пес ехсизаИопет, 81 диат ћаће1, аПе^а^ 1п1га 1етрога ргаевШи^а, зио рег1си1о сезке1 (< и т. д. Често опет г. нисац каже за поједине реченице, да се налазе на два или више мјеста, док се оне за право налазе само на једном од по њем наведених мјеста, дочим се на другим налази обично тек нешто слично. Тако на страни 121. цитира једну реченицу из 1. 20. Б. с1е гећиз (Зићпв 34. 5., а каже, да се та реченица налази у «20. 21. Диг., XXXIV, 5." само 1. 21. В. еос1. ради о нечем посвема другом. На стр. 227. имаде нека реченица, за коју каже, да је садржају » 1 2, 3 ир. §10: Диг., XXIV, I-" и т. д. Најгора ипак страна цитације мзвора у овој књизи је та, да се често цитирају текстови у доказ тврдње, које онп не доказују, текстови, који раде о сасма другој ствари. Неки примјери; Говорећи на стр. 139. о 1ех Рипа или РиДа Сатша, позивље се међу осталима на Т Раи1., 8., IV, 11 § 4.; сс наслов Раи1. 8еп1;. IV. 11. гласи: „с1е ^гасПћиз," по том посве наравно, да § 4. не говори о 1. РиДа Сап1п1а. На стр. 177. почиње породично право и то са неким уводом: »Појам — Римска аородица , сс за тим наводи изворе, на којима оснива оно, што говори о појму — римској породици, односно на које се читалац упућује, ако жели доћи до дубљег познавања појма -— римске породице, и то : 1.) » Оагиз, I 4 8, 4 9," који гласе: „48 бедиИиг с1е јиге регзопагит аћа (И у 181 о пат диае<1ат регзопае зи1 јиг18 вип1;, ^иаес!ат аИепо јиг1 зип1; 8ић1ес1;ае. 49. 8ес1 гигзиз еагит регвопагит диае аћепо јиг1 8ић1ес1ае 8ип1;, аћае т ро1;ез1;а1;е, аПае т тапи, аћае 1п тапс1р1о зип1;. с< 2.) (Оа1и8) II, 10 4. сс , који говори о Формама тестамента по старом цивилном праву ?.) ~ п Гп81., I, 1, 15., к наслову 1пз1;. I. 7. гласи: »с1е 1е»е Рипа Сап1п1а вић1а1;а, сс а 1пб1;. I. 15. гласи: „с1е П^Шта а^па1;огит 1;и1е1а." 4.) у ,195, БГд., 16"- не зна се у опће, што значи. 5.) »СоЛ., III., 36 кому наслов гласи: »ГатШае егс18атс!ае. сс 0 самом пак појму римској породици говори г. писац на пуних 5 страна. На стр. 180. каже, да се »з аједнични аредак свих чланова ове иоридице 1а1о вепзи зове дух е1 ргтсерз депетз (С., I., 156,-