Branič

стр . 742.

в р а н и ч

вро ј 19—24.

од ове разлике разлика међу пишчевим мишљенем и мишљењем оних иравника, који не признавају никаквих правних лица, те говоре само о имовини са одређеним циљем односно сврхом. Могуће је на мишљење ових потоњих правника и мислио г. писац, кад је рекао, да имаде правника, који идентификују субјекат правних лица са циљем правних лица. Ну међу ове правнпке не спада нити Савињи нити Пухта нити Барон. Г. Писац иначе прелази најпрепорнија питања посвема равнодушно не наводећи никакових различних мшпљења. Ну питање: »да ли је колон-ат могао арестати и аростим ослобођењем /< држи г. писац ваиредно важним. Та то је мало не једино питање у читавом првом делу римскога приватнога права, код кога г. писац наводи различна мигиљења. Ну и овде пронашао је г. пиеац једно мишљење, кому је заступника псдметнуо, дочим је друга мишљења окружио с разлозима, који се код дотичних аутора не налазе. Г. писац вели на стр. 163.: » Једни веле, (Ассапаз, I, 115/ а тога смо мишљења и ми, да је ослобођење као обострани икт важило иотауно: други (РисМа, 1пз1., II. 98) су мишљења, да оно није могло ироизвести никаково дејство, осим ]единог случаја кад аатрон колона уиише у војску, јер је иатрону било забрањено одвајати колона одземље; а трећи (Маупг I, 311) оиет налазе, да је до Јустинијана ослобођење важило потауно, ну да је он укинуо. № — Ассапаз н Ргес18: <1е <1го11: готаји 1. свез. (3. издање од год. 1882.) каже на стр. 105. једино: в е1; Гои у (т. ј. из положаја колона) есћарре раг 1'аСРгапс 1пн8еп1 еп1," а не каже ништа, с којих разлога мисли, да се је колон могао рјешити свога положаја ослобођењем, нарочиго не говори ништа о обостраностп акта ослобођења. — РисМа и Сигзиз с1ег ЈпзШиИопеп 2. св. 9. изданје од год. 1881.) вели на стр. 98.: „Ете \уШкигНсће Ргеј1аб8ип§-аиз <1ет Со1опа1 ^чећ! ез пјсћ1, пиг \уег<1еп сНе 8о1<1а1еп, \уе1сће сНе 0гипс1 е 1 д-еп 11Iитег ги 81е1еп ћаНеп, аиз <1еп Со1опеп ^епоттеп ип<1 <Не Јп с1аз Неег аи%епоттепеп ећеп <1а<1игсћ <1ег ЕеИзеЈд-епзсћаО; еп120§-еп. Т ),° те опаска „7) Нов. Валент. тит. 6: с1е (лготћ. 1." Да ослобођење није могло произвести никаково дејство, јер је патро^у било забрањено одвајати колона од земље, тога РисћЕа не каже. — Коначно Маупг и Соигз <1е ЈгоИ готап1 1. свез. (4 издање од год. 1876.) вели на стр. 317.: Бапз 1е ргтС1ре, 1ез со1опз рои\'а1еп I: гергепс1ге 1еиг 1пс1ерепс1апсе аи тоуеп <1е 1а ргеасгЈрИоп; тајв ЈизИтеп аћоћ! се тос1е <1е НћегаИоп. 1 * II еа! <1ои1еих 81 1е со1оп роиуаИ е!ге а11гапсћ1 19 ; 1е аеи1 тоуеп сег1а1п <1е зогИг <1е се1 е!а! цие поиг 1гоиутп8 <1ап8 пов аоигсев с1е (1гоИ ез1 1а <И§пИе ер1бсора1е 20 . с( Пријевод: »У почетку могли су колони стећи неодвисност прескрипцијом; ну Јустинијан уки-