Branič

број 19—24.

б р а н и ч

стр. 741.

циљ може иостићи ,® Ових пар реченица најбољи је доказ, да г. писац не познаје науке о правним лицима. Г. писац ваљада је чуо да је наука о правним лицима врло препорна. Ну г. писац није си дао труда, да упозна, што је у тој науци препорно, што учи мишљење, уз које пристаје већи дио правника у чем ли се остала мишлјенја разликују, те тко заступа ова различна мишљења. Г. писац измислио си је сам неко мишљење; надаље измислио си је сам мишљеље других правника, с којим мишљењем. наводи он, да се он не слаже; коначно г. писац измислио си је сам и заступнике тога другога мишљења. Г. писац премда је навео имена иравника, који иначе мисле, ипак није навео, гдје су изражена та њихова мишленја. Могуће је, да је г. писац мислио „ови правници написали су многа дјела, која не могу бпти свакому позната, па тко ће ми доказати, да у тим различним дјелима нису заступали мишљење, које им ја подмичем.® 8ау1^пу, РисМа и Барон су доста писали много дјела, ну сјегурно није нити један од њих у ниједном дјелу питао, тко је субјекат правнога лица и није идентиФиковао субјекат правнога лица са циљем правнога лица и таке по наводу пишчеву узео за једно исто објекат и субјекат правнога лица. — Правно бо је лице само субјекат; чему би се онда тражило субјекат субјекту ; та то би био несмисао тражити. Г. писац пак тврди, да су такав субјекат субјекта нашли и узели га за једно исто са објектом субјекта најзнаменитији романисте, — ну »наравно очевидно к неваљано. Он пако нашао је тај субјекат субјекта ваљано. — У осталом међу мишљењем пишчевим и наводно Савињијевим, колико се из цитираних реченица види, не постоји велика разлика. Савињи је наводно персониФиковао циљ — дакле по пишчеву назору „објекат правнога лица® — као субјекат правнога лица Г. пак писац персониФикује (= замишљава) центар правне способности и правне делателности (чије, зар центар правне способности и правне делателности правнога лица?), односно он персониФикује биће, помоћу којега се постављени циљ може постићи (дакле ваљда персонификује предсједника правнога лица; — свакако замишљавати биће, дакле замишљавати нешто конкретро је доста чудноват појав). ПерсониФикација пишчева није тако лако разумљива, како је Савињиу-ева, ну свакако она је нешто заједничкога у мишљењу пишчеву и мипглјењу наводно Савињи-еву. Надаље заједеичко је и мишљењу пишчеву и мишљењу Савињи-еву то, што обојица траже субјекат правному лицу. Од разлике међу пишчевим и наводно Савињи-евим мишљењем далеко је већа разлика међу пишчевим мигаљењем и мишљењем оних правника, ко.ји у опће не траже субјекат правному лицу, а поготово је већа