Branič

стр . 744.

в р а н и ч

број 19—24.

На стр. 33. вели : Ђ До Иадријана од имаератора тражили су мишљења само магистрати у своме званичном раду; али од тада то аочеше чинит%1 и ариватни аојединци, све до Трајана, када им то би забрањено .« Ирема томе је Хадријан био много прије Трајана императором римским. На стр. 244. сам каже, да је Трајан био императором »98 до 116, « а Хадријан »11 7 —138. а На стр. 56. вели, да се »епоха класичних иравника . . . свршава , . . владом Александра Севера (222 до 235)."- То није истина јер је Херениус Модестинус живио јоште иза Александра Севера, а ипак и њега убраја међу класичке правнике. На истој страни вели: » . . . за чије време (т. ј. време Александра Севера) видимо најве&е иредставнике аравне науке Пааинијана и Улиијана . . .« То није истина, јер Папинијан није више живио за време Александра Севера, јер га је Антониус Каракала дао убити год. 212. послје Хр. На истој страни вели: Ђ Историја рим. ирава није очувала имена. оних правника из доба што раздваја Александра Севера од Константина (306 г.ј, и од овога до Теодос.ија II, . . То није истина, гдје су Херрениус Модестинус, Рутилиус Максимус, Јулиус Аквила и Фуриус Антхианус те Хермогенианус и Аурелиус Аркадиус Харисиас? Одатле би се надаље закључивало, да је историја рим. права очувала имена правника из добе иза Теодосија II. На стр. 139. вели, да је Клаудије једним сенатусконсултом увео, да ће лине које ће се дати продати као роб, одиста постати робом. Иначе сви правници држе, да та одредба потиче јоште из добе републике. На стр. 157. вели, да је Веспазијан саикае ргоћа1ди, цкако текстови веле, проширио на све Латине Јунијане без разлике."Текстови тога не веле, него веле, да је ту одредбу проширио на све Латине Јуншане вс1длт Рео-азо е1; Риашпе сопзиИћие (Оаћ I. § 31., Шр. III. § 4.). На стр. 204. вели : „У Јустинијановом праву губитак јиз-а сГуИаНв раскида брак само тада када то други суируг тражи а 1 Опаска 1 гласи: » 1. Год. V, 17.« 1 ј . 1. С. (1е герисШа 5. 17. потиче од Александра Севера. На стр. 274. вели: »Гако С. Север (193—211) заведе једном конституцијом од 195 г,: да тутор не може отуђити ни хииотековати масене ргаесИа гизпса V. зиђигђапа без магистратског одобрења . . .", дочим је познато, да је то одређено огаШпе нпрега{;ои8 8еуеп, 18рог. 1. 1. I). с1е гесћ еог., дш зић. 1;и1;. 27. 9. На стр. 172. вели, да је било императорских провинција и народних провинција, затим наставља: Ђ Првима су управљали људи које би за то одредио имиератор (1едаП Сае&агГв) и звали