Branič

број 19—24.

е р а н и ч

стр . 745.

су се ргосоп&и1ев, ако су аређе били у Риму консули, ргоргае1оге8, ако су ире тога били иретори .« Иначе се учи, да у императорским провинцијама није било проконзула. Најгора пак страна ове књиге налази се у том, што г. писцу мањка познаванје онога предмета, о ком пише опажа се, да му мањка то познавање већ из онога што је до селе наведено. Осим тога опажа се то непознавање предмета из тога, што је често врило неразумљиво, за што г. писац нешто право онако каже, како ое то каже, — надаљи из његове несталне употребе неких назива те ознаке појединих назива, — надање пз неких посвема погрјешних деФиниција, — надалје из неких реченица, које морају побудити озбиљну сумњу, познаје ли г. писац најелементарније појмове права, — коначно опажа се то из начина, којим г. писац распреда о појединим правним инстптутима. Имаде нарочито случајева, у којима је врло неразумљиво, зашто г. писац нешто каже управо онако, како то каже, односно имаде случајева, у којима не разјашњује, за што неке ствари раставља (боље рећи о неким стварима по два пута говори), које би заједно спадале. Тако н. пр. неразумљиво је, зашто г. писац на стр. 13. периоду од Августа до Константина називље а Диархијо,ч. к Неразумљиво је за што на стр. 56., кад набраја поједине Прокулеанце и поједине Сабинијане меће иза Приска Нерациа односно Салв. Јулијана Ђ и т. д." Неразумљиво је, за што г. ппсац на стр. 98., набрајајући по правну способност одличне Добе, набраја 1. инФантију 2. пубертас, а код тога набрајања испушта добу од 7. до 14. односно 12. године :дтрићегказ). На стр. 108., говорећп о законитом рођењу, вели: Ђ Тако је то остало све дотле док јиз сг^ИаШ не беше дато у рим. држави и онима к оји га иредје нису имали;"- а не вели, какову је промјену на разлици међу законитом и незаконитом дјецом извела подијелба јус-а цивитатис и онима, који га пређе нису имали. У осталом јиз сгиИаИз давао се је онима, који га пређе нису имали јако често, како то и сам г. писац на стр. 173.—175. прпзнаје. Према тому је и ова назнака времена врло слаба. Врло неразумљив је одношај 3. извора римскога права, т. ј. плебисцита (етр. 20. и сл.), прама трећој врсти 1. извора, т, ј. закона донесених ш сотШз МћиЉ (стр. 18. и сл. . Неразумљив је одношај прве категорије списа, који се односе на друго гледиште утицаја римскога правништва на право т. ј. правну науку, а у коју спадају списи, који се чисто односе