Branič

отр . 746.

б р а н и ч

број 19 —24.

на праксу ' Стр. 50.) прама првом гледИшту утицаја римскога правништва на право, т. ј. правну праксу стр. 47). Неразумљиво је. како г. писац на стр. 91. уврштује процесно право у приватно право, док га на стр. 7. увршћује у јавно право. Чудновато је надаље, да је г. писцу процесно право и грђаански поступак (стр. 92. једно те исто. Врло неразумљива је на стр. 82. ова диоба монумената из времена пре Јустинијана: »А. У ирву врсту долазес 1. Фрагменти сииса. правника из класичкога доба. Њих је иочео сакуаљати 0. Еепе1 и РаИпдепевга јипз сгиШа ЕгрзГае, 1888—1889. 2. ђо1. 2. Збирке ирава ире Јустинијана, Такве су : а) Ни&сћће, ЈипзргиАепИае апIејизИтапае ^иае &ирегзип1. 1896. год. (5. иад.Ј бј Вгипз: Роп1е8 јигга Когпаш. . в) Сћ. агапА... г) Кгпдег, Мотгпзеп, б1и<1етип&.... д) Р. Р. (Игагд. . . . е) Вгетег, Јитврги&епИа ап1ећаЛпапа, 1, 1896. 3. Ћг^сгхрпопеа.. . а) ОгеШ, 1пзсгГрЦопит Штагит атрИззгта со11есНо. 3. Vо1, 1828—1856... В. У другу врсту монумената долаае сииси римских књижевника неиравника ... V. У трећу врсту доласе сииси римских иравника. . . , овамо долазе: Сашз, МзШиНопит соттеп1аги ^иаШог . . . Шргап, ВЊег зтдиГапз геди1агит,.... Раи1из, 8еп1епНае . гесер1ае; .. .. 0. Али најважнији су монументи законици, у којима видимо иозитивно араво иојединих момената ове које?) еаоке. Ту долазе: Сос1ех ТћеоЛозгапии... 1_,ех готапа ВигдипАГопит или Раргапиз г Е&Шит ТћеоАогГсГ , к Парочито неразумљив је одношај тачака V. п Г. према тачци А. Сумњиво је, да ли г. писац знаде, што се налази н. пр. у збирци А. 2. а., док ту збирку успоређује са списима под V., те што се налази н. пр. у збирци под А. 2. б., док ту збирку узпоредјује са законицима под Г. 0 међусобном одношају појединих ових тачака није г. писац ништа навео, као нити о том, на чем он темељи ту своју диобу. Неразумљиво је, како долази до тога, да г. писац на стр. 68.. уврштује међу пријеводу Јустинијанових компилација с латинскога на Француски и њемачки „з и Рлуг^ково особено предузеКе Аиа^ићгНсће Ег1еи1египд Лег РапЛесГеп, 1190—1887 год.* Неразумљив је одношај трећега одељка другога одсека првога дела римскога приватнога права, т. ј. манус-а (стр. 254.) прама првом одељку истога одсека т. ј. браку (стр. 182). Неразумљив је одношај треће одредбе брачнога имовнога права, т. ј. миразних уговора (стр, 224.), према првој одредби брачнога имовнога права, т. ј. миразу (стр. 212). Врло је чудновата на стр. 151. диоба права, која је обухватао капут једнога Римљанина на: „ . . . 3. јиз соппиђи . . . 4, јиз соттегси ... 5. јиз Ићегогит . . .®