Branič

стр . 758.

б р а н ii ч

број 19—24.

ипак жееу власником мираза, јер ако она није власница мираза, тада не може бити разлогом тому, што она не може располагати миразним добрима, што је она правно ограничена, него може тому бити разлогом једино то, што она није власнида мираза. У Загребу мјесеца студена 1899. из »Мјезебшћа". д-р Иван Строхал.

Пол-Дибоа Л., Оаштинске финансије, с пишчевим допуштењем превео д-р Мил. Р. Веснић. Београд (штамп. Бојовића и Мићића) 1900. 8° VIII—214. Цена 2 динара. Ово дело је у Француској примљено врло похвално, јер га је одликовала Академија Моралних и Политичких Наука у Паризу, а наш уредник га је превео првобитно за „Финансијски Преглед® одакле је у засебну књигу и оштампано, и сад образује књигу II Финансијске Бпблиотеке. После кратког увода говори се у првој глави о општинском друштву, у другој о општинским издатцима, у трећој и четвртој о општинским приходима, а у петој о општинским зајмовима и дуговима, — и најпосле долазе закључци. Уз то је сам уредник »Фин. Прегледа" г. Сава Р. Кукић пропратио српско издање ове књиге нарочитим предговором.

Богишић В. Сраски уметци у италијанским иисмима XVII столећа. Београд (држ. штампарија) 1900. 4°. 13. Наш уважени сарадник приопштио је Српској Краљ. Академији Наука неколике уметке српске у италијански писаним писмима два одлична дубровчанина из XVII столећа. То саопштење је важно не само с филолошког него и с дипломатског, па у неколико и с међународног-правног гледишта, те за то и свраћамо на њ пажњу наших читалаца. Те уметке је г. Богишић пропратио само њему својственим брижљивим уводом ; уз то је сваки специјално дубровачки израз из самога текста ових уметака у примедбама објаснио. — Желети би било да наша Академија Наука објави целу г. Богишићеву збирку гшсама из којих су и ови уметци, и која је врло важна за европске односе свога времена.

Петровић Никола С. Оглед француске библиографије о Србима и Хрватима 15 44— 1900. прибрао и средио. Београд (држ. штампарија) 1900. 8°. XII — 314. — Цена 2 динара.