Branič

отр . 760.

б р а н и ч

број 19 — 24.

Преноручујемо овај лист и нашим читаоцима, који би знали бугарски.

N^8 Ет. МоГез зиг 1а Меи1гаШ6, Вгихе11е& 1900. в. 8° 106. Мн немамо потребе да читаоце српског правничког листа упознајемо с научним погледом г. Најса, пошто је он њима бар онима између њих који читају; остали нас се и онако мање тичу, јер је њима узалудно говорити — већ добро познат. У овој својој исцриној расправи, која не губи ништа од свога научног значаја и поред систематског Клиновог дела о овом предмету (в. Браши стр. 550), која га шта више срећно допуњује, наш писац нас проводи стазом којом је ишло питање о неутралности у своме развијању, и то како у пракси тако и у теорији, у овој последњој како код правника, тако и код војника, философа, богослова и т. д. Расправа г. Најсова објављена је најпре у познатој бриселској Ее^ие Ае БгоИ Јп1егпаНопа1 е1 <1е 1,6дГа1аИоп Сотраг&е у свескама за ову годину, а за тим је штампана и на по се. Она ће интересовати јамачно наше правнике и више оФицире, те с тога и сматрамо за своју дужност да им је истакнемо, и то тим пре што поменути часопис код нас на жалост готово нико и не чита.

Мапиа1е сИ апГћгороЈодга сптГпа1е (МПапо. УаНагсШ написао Оае1апо Апдго1е11 а. Аутор нам даје слику злочиначког света, и у својим назорима приближује се Ломброзу. Садржина књиге, у главноме, ова је: Истраживање узрока злочину створило је две гране научне: криминалну антропологију, која посматра злочинца биолошки, и криминалну социологију, која у злочину гледа једну социјалну појаву и с тога тражи превентивна средства. Тело и душа злочинчева описују ее кратко, и свакакб без новог материјала. У знацима дегенерације гледа писац израз слабије способности. Утицај овај на душу не може се одредити, али се не може ни порицати. У социолошке и задобивене особине карактера рачунају се: лупешки (шатровачки) језик, тетовирање, тамничке психозе и склоност ка симулисању. Психички и социјални узроци злочина изложени су веома у кратко; ови последњи сматрају се као случајни узроци, који налазе повољна земљишта у склоностима злочинчевим. Према томе да ли спољни или унутарњи узроци преовлађују, могу се и злочини разликовати на биолошке и социјалне. Код првих или