Branič

стр. 42.

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 1.

љују) да прими већ ни с тога, што су радови на Ђердапу изменули чак и ток воде између Оршаве и Турне Северина. Правилници угарскога министарства нису се чак задржади на границама Угарске; њихова надлежност продужена је и проширена и изван ових, докле год не наиђе на отпор; она излази чак — бар по намери њених твораца — изван вода, у којима су извођени поменутн радови. Угарски министар Трговине осмелио се чак дотле, да прописује правила, која имају да се врше на српском и румунском земљишту. Тако се у чл. 13. трећега, правилника наређује »да органи управе (угарске у Оршави) могу излазити на земљишта српско и румунско, и ту вршити послове, који су им намењени овим правилником, при чему могу на случај потребе захтевати и сарадњу месних власти.« Истина је да министар додаје на крају овог члана, »да ће одредбе из ове главе ступити на снагу.... тек пошто ја(!) предузмем у овом погледу још неке мере," — чиме јамачно хоће да каже, да ће он у допуну ових наредаба издати нове, пошто се о понеким стварима још споразуме са српском и румунском владом, јер је осећао да их са свим, бар за.прво време, не може обилазити. Из ових правилника провирује у опште тежња, да се власт угарскога оршавског надлештва простре и прошири што даље ван граница краљевине, при чему се имају у виду искључиво њени политички, економски' и трговачки интереси. Та се тежња види јасно у чл. 4. овог истог (трећег) правилника, који говори о службеном језику на томе делу Дунава, проглашујући за овај мађарски језик! Сва преписка и извештаји бродова с овим надлештвом имају да се врше на овом језику. А зар се тиме, противно општим основима Међународног Права и противно позитивним међународним уговорима, не отежава и не спречава слобода пловидбе? Да се оцени замашност те одредбе довољно је да се помисли на разноврсност преписке, која с тим надлештвом неминовно има да се води. Ако би ова одредба остала у снази, морале би све државе, чији бродови плове кроз Ђердап, завести у својим трговачким и поморским школама обавезно учење мађарског језика. Тиме би се, посредним путем, ове дажбине још већма појачале, а то је неоспорно противно и духу и слову међународних уговора, што се односе на