Branič

БРОЈ 1. ЂЕРДАПСКЕ ТАКСЕ П МЕЂУНАРОДНО ПРАВО СТР. 43.

пловидбу по међународним рекама, за коју је сам аустријски представник, већ помињати ГроФ Буол Шауенштајн, захтевао још год. 1855. стварање једног »за једничког сталног надлештва« (аи^огНе 8уп(Иса1е регтапеп1 ;е), које бп имало да води надзор, потребан ради обезбеђења. слободне пловидбе на Дунаву. Да би се јасно обележио тесногруди и искључиви дух ових правилника, који јамачно неће допринети олакшавању кретања бродова по овом делу Дунава, довољно је да се напомене: да ће по њима поменуто оршавско надлештво придизати пловидбене намете; да ће на случај жалбе нротив његовог рада одлучивати угарско Министарство Трговине; да ће висину потребне обезбеде за месечну пловидбу сваког брода одређивати на предлог нстог иадлештва исто министарство; и да новчане казне пз ових правилника не иду у благајну за одржавање пловидбе на овом делу Дунава, већ на увећање »Фонда за помоћ народним (т. ј. мађарским) лађарима!« К томе ваља такође додати, да су и угарски бродови и угарска роба овим правилницима стављени у повољнији положај од српских и румунских бродова и робе, што је такође нотпуно противно и духу и слову међународних уговора, који имају да важе у овим питањима. Читалац може према свему овоме сам изводити закључак о томе: колико ће ови правилници служити развијању међународне пловидбе на овом делу Дунава. Он ће се јамачно сложитн с нама у закључку, да њима вештачким административним путем хоће да се створе тешкоће овој пловидби, које је на пољу Физичкоме требало отклонити. А то ни по што није могао битн, нити је био смисао повластице, која је Аустроугарској дата чланом ћЛТ! Берлинскога Уговора. Сами радови, које је угарска влада извршила на Ђердапу и његовим брзацима, нису ни из далека такви, да би јој давали право на ову искључивост и на ово иренебрегавање интереса осталих, нарочпто обалских држава. Три стручњака, кОји су о њима дали своје мишљење, п од којих је један иемац, један аустријанац а један мађар (Арнолд, проФесор на политехници у Хановеру, Брочишевски, проФесор политехнике у Бечу и Б. Гонда саветник у угарском Министарству Трговнне) сагласни су у главноме у томе, да ти радови још нису довољно довршени, н в да се још од данас мора с особи-