Branič

ст1>. 44.

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 1 .

том обазривошћу гледати на корисност извршених послова на Ђердаиу." По мишљењу бечкога ироФесора, аустроугарска влада признаје и сама недовољност тих радова, а он свој извештај закључује тиме, да они »не одговарају одредбама Берлинскога Уговора." Овпм уговором међутим нису поништена права осталих обалских држава, да заједно с Аустроугарском испитају и уређУЈУ све мере, потребне за што редовнију и лакшу пловидбу на овом важном делу Дунава, који природно постаје за њих сваким даном важнијп п од све пресуднијега значаја. Узети ма с које стране, ови правилници угарскога Министаретва Трговине противни су п Међународном Праву и међународннм уговорима, јер се њима очигледно отежава пловидба на овом делу Дунаву, у место да се олакшава. .Јасно је такође да таксе, одређене њима, не носе обележје накнаде за учињене услуге, већ се пре јављају као заштитни намети и то како за угарске производе тако и за угарске бродове, и то тим пре, што је већ објављено, да ће се овим последњнм дати помоћи, било у облику државне потпоре, било пак на тај начин, што ће им се преносна такса враћати. Према свему, нарочнто према и сувише јасној међународности Дунава, они и могу послужити не као деФинитивни, већ једино као нацрт за правилнике, које су обалске државе скупа у праву да споразумно израде. А сумње не може бити о томе, да ће оне тада водити строга и праведна рачуна о материјалним жртвама, које је поднела Угарска око ових радова, и које јој се морају накнадити. Она иак са своје стране мора такође признати, да Берлински Конгрес њој није дао дотичну поверу у своме чл. ЕУП с намером, да убије и уништи међународни саобраћај на овом делу Дунава, већ да му је смер био овоме дијаметрално иротиван, да ову т. ј. што је већма могуће олакша, не крњећи прп том права ни једне од обалских држава. Србија и Румунија налазе се према томе у положају законом п међународним уговорнма допуштене и зајемчене потребне одбране, кад захтевају да се при изради ових правилника меће на кантар и њихов глас, јер су ту у питању њихови битни, како економски II трговачки, тако и политички интереси. Ово мишљење усваја у осталом и већ помињати бечкн проФесор Бро-