Branič

отр. 52.

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 1.

скитања, и редукција броја легалних повратника 13 ). У опште — прокламовале су статистике — дејство се закона још није осетило. Нећу овде да исггатујем узроке овога неуспеха. Ограничавам се само на томе, што га означујем, бележећи још и то: да се власти све више устежу у изрицању казни, које повлаче прогонство 14 . Средњи годишњи број прогнаника не достиже 1500; од како је ступио у живот закон, само су 8534 лица подвргнута мери, коју прописује 15 :. Ако упоредимо ове циФре с-а циФрама, које показује статистика о напредовању поврата, само ћемо се изненадити: да је закон од 1885 до сада био без проценимог домашаја. III. Условно ослобођавање 6. — Казнама следују мере, које предупређују. Да се предупреди поврат донет је закон од 14. августа 1885. који је установио условно ослобођавање, и Фаворизирао заштитнииЈтво и рехабилитацију. Ово се законодавно дело; за које дугујемо такође иницијативи г. Беранже-а, може сматрати у извесном погледу као увод закона од 26. марта 1891. он се служи истим поступком: заинтересовати осуђеног да се сам поправи; да се награди учињена поправка и помогне кривцу, који се каје, да се поново уврсти у друштвени ред, у друштву, у коме је био нре учињене кривице. Начело условног ослобођавања, које је усвојила већина савремеиих законодавстава, данас је ван дискуеије. Сви се слажу у томе, да је ова мера најбоља, за озбиљан утицај на поврат. Тако исто се иризнаје, да је успех, у борби противу овога била у вези са развићем заштитништва , нераздвојног помоћника сваке казнене реФорме, и допуном условног ослобођавања. Законодавац од 1885 појмио га је, кад је званично освештао ову установу, и уписао у закон начело субвенције, која се даје заштитним друштвима, које

13 ) В. извештај комисије за класирање о цримени закона, за време периоде од пет година (Ви11. оШс. ММз*. јиз4. 1891. 352) и за 1891 годину. (Ви11. 1892. стр. 129.) Бројеве Сотр1;ез (1епегаих. <1е 1а Јиз1. Сггт. за 1889—1890. 0 прогонству и скитачинн од 6аггаис1-а IV стр. 96. 11 ) На тај се начин избегава примена овога закона о прогонству, и од тога трпи само начело угушивања, које се хоће да постигне прогонством. Осуде на прогонство овако су опаде од 1887 г.: 1934. 1628. 1231. 1035. 970. У току три прве године ликвидиран је контигенат старих повратника; главни је узрок што су се умадиле ове осуде, устезање судова да пршгењују овај закон. (В. напред поменута два извештаја). Пројектом ревизије казненог закона, одузима се, у извесним случајевима, нрогонству обавезан карактер (чл. 63). 15 ) Од овог су броја само 4694 послати у место прогонства.