Branič

БРОЈ 1.

О УОЛОВНОЈ ОСУДИ

отр . 53.

је власт одобрила 16 ). Најзад рехабилитација , која је постала приступачнија, такође конституише моћно средство да се предупреди поврат 7. И ако је са сваког гледишта, изврстан, закон, чију сам цнспирацију резимисао, ипак није излечио боље ситуацију од осталих закона, која је с дана на дан све неповсјљнија. У основу, нема ту ничега што би требало да изненађује и плаши : било би химерично тражити брз успех превентивних мера, чије је дејство, природно, доста споро. У осталом, условно ослобођавање не може ни да произведе очекиване резултате, док се не изврши реФорма затвора: оно може бити само круна почетног дела: моралног поправљања осуђених лица. §. 2. Преступници из навике и почетни преступници. 8. — Пред непрестаним напредовањем поврата, поредећи исто са мерама, којима је циљ да га зауставе, мислило се, да такво стање ствари, оптужује не само начин извршења казни, него и саме казнене установе. Зар није требало од тада, раширити реФорму на установе, у место што се тражило да се више или мање измени казна или њен начин извршења? За што да судија дели казну, тако беслично, и зашто му не допустити да више посматра самог кривца, него ли преступ ? 9. — Чисто са овог гледишта, разликује се метода закона од 1891. од дотадањих. Ове две основне идеје инспиришу овај закон: 1. има битне разлике између ирестуиника из навике и иочетних ирестуиника, коју треба да показују у закону специјалне мере према свакој од ових категорија; 2. — казнени закон злоупотребљује затвор према почетним преступницима, који је у многим случајевима главни узрок поврату. I. Савремена је наука расветлила разлику, која постоји међу преступницима из навике, и почетним преступницима. Понављаном 16 ) Чданови 7. и 8. Циора ових субвенција достигда је у последњим буџетила 120.000 дин. (Ап4ге, стр. 80.) В. о питању заштитииштва одлуке конгреса у Анверу у 1890. и првог народног конгреса за заштиту ослобођених, који је држан у Паризу, у мају 1893. (Ви11. зос. рпз. 1893.). Даље интересантну стуДију г. Кисћз-а: »Г 1и81;01ге е* 1е с1еуе1орретеп<; Ди ра(топа&е репДап^ сез сеп<; Легшегев аппеев. Ви11. аос. рпв. 1889. стр. 687. ") Врој молби- за рехаЗилитацију знатно се умножио од закона од 1885 : за време периоде 1881—1885 било их је у средњу руку 735 годишње; у 1886. овај се број попео на 1813, а од 1888 г. па даље, 2464. 2589. 2848. годишње просечно 2320. Рехабилитацију нећемо никад сувише ваворизирати, закон, који је УР е ђУЈ е > као што то каже г. Дакоанта, треба да је прилепљен у апсанама, ћелијааа, и апсанским говорницама (1п4г. аи С. репа1 сГ Ј4аНе).