Branič

стр . 56.

б р а н ii ч

број 1.

схватајући са свим иравилно да преступ нема изузетну озбиљност ? Како да се маниФестује ова благост? Изрицањем новчане казне ? Но, новчаном се казном мало угушује преступ; према великом броју не може се ни извршити; у практици она се мало и примењује на незнатније преступе 23 ). Остаје дакле затвор : судија ће дакле, у већини случајева, засведочити своју благонаклоност према почетном преступнику, за кога нађе да је крив за какав општи преступ, ако му буде одмерио само казну кратког затвора. Нема. сумње, да је у овоме један од најочигледнијих узрока поврату. У овоме се сви слажу. Правосуђе, конгреси, криминалисте, научна друштва, статистике, од више година, једнодушно сажаљевају злоупотребу кратких казни 24 ). 15. — У осталом, ово питање, које је толико дискутовано, треба посматрати са два гледишта, и тако ће се наћи разлика, која постоји између преступника из навике и почетних преступника. Према првима је кратка казна права бесмислица. На овоме нећу да се задржавам, констатујем само да је слабост, која се показује све више у оваквом кажњавању, жалосна практика, противу које никад неће бити сувишна борба 25 ). Видимо осуђене преступнике не само три или четири пута у истој години -— то је редовно — већ и више бд двадесет иута 26 ). Сличним Фактима нису потребии коментари: у исти мах се констатује незнатност казне и њен потпун неуспех. Да није жалостан, био би смешан овај призор злочинаца, који се не могу поправити, но, према којима судови поступају увек са новом благошћу. Други део Беранже-овог закона, хтео је да сузбије ову жалосну злоупотребу благости. 16. |ШИ у погледу на почетне преступнике, не правдају се боље кратке казне. С разлогом се. могло рећи да оне гРе иоирављају и не застрашавају веИ. само кваре 27 :. 23 ) Друштво за уређење затвора (1а аос1е1;е с1ез Рг180пв) бавидо се усдовном осудом приликом дебате о кратким казиама. (В. извештај г. ВоиПапге, ВШ, 1863. стр. 706.) Аделациони судови од 1872 г. констатују неповољно дејстио кратких казни. Ово су питаље претресали свн меЈјународни конгреси. Последње статистике не устежу се ни мало да напредовање поврата не припишу злоупотреби кратких казни. (В. наротато статистике од 1889 до 1890.) 24 ) Од 80.534 преступних осуда у 1889 г. изречених над повратницима. само је у 2928. случајева, казна већа од једне године. (мање од 4 од сто). Врој осуђеннх лица више иута у истој години, н иетим судом, показује од 1886 г. овако напредовање: 8203. 8292. 8358. 8939. 9405. 25 ) Статистика за 1890 показује да је једно лице у истој години осуђено 23 пута. 26 Г. ВМеге, (у опжтем друштву за уређење затвора). 2 ') Ворба противу злочина. Такође в. А. 6ш11о1). »Париски затвори и апсеници®. Апс1ге. 1. с. стр. 14. и т. д.