Branič

број 3 и 4.

о условној осуди

стр . 297.

■гекст закона о овоме и сувише је јасан, тако да није могуће доводити ово у сумњу впше мање проблематичним дедукцијама. III. Судови колонија. [78. — »Овај се закон — каже члан 7. — иримењује у к олонијама, у којима је обја&љен за извршан казнени законик главне вароши, ио сили закона од 8 јануара 1811. Декретом Ке се утврдити његова иримена у другим колонијама, у којима би се могао ирименити. с< Декретом од "24 априла 1891 год. саобразно овоме законском пропису. раширена је примена нашег закона на Гујану, Сенегал, Сен -Пијер и Микелон, француско конго, Мејоту, Дјего-Сварец и околину на Кочинкину, Нову Каледонију, Обок, земље под протекторатом у Пндо-кини , као и на француске насеобине Пнда и (жеаније. Што се тпче Ллгира, у њему се иотпуно примењује закон од 1891 год. којим се мења казнени законик. 0 томе има једна специјална промулгација. На послетку су и Француски судови у Тунису и Мадагаскару. установљени 27 марта 1883 и 2 априла 1891, надлежни да примењују условну осуду, као и судови главне вароши у овим земљама. § 2. — Поступак и Формалности I. Поетупак. 179. — Закон није прописао никакав особени поступак, који би нарочито важпо за условну осуду. Не забрањује изрично кратак поступак са кривцима ухваћеним на делу. На властима је да у конкретном случају процене : да ли има довољно основа и да лп је потребно прнменити редован поступак. 180. — Суђење кривцу, који није ирисутан на иретресу.Може ли се наредити одлагање извршења казне пресудом, која се изриче одсутном кривцу? Нзгледа да члан 3 претпоставља: да оптуженик треба да буде пред судом, да чује опомену, коју прописује овај члан. Но закон је овде имао у виду само најобичнији случај. Пошто одлагање извршења казне није оиомена, па ни чиста милост, већ једна мера општег интереса, то не треба ни да зависи од присутности деликвента. Кад је кривац одсутан од преможе извеети аргуменат, који ои б ио противу нашег система: све што се може приметити то је: да је требадо прописати специјаднЈ одредбу, која би одобравада општу примену чл. 463 на све онтуженике — грађане. Пошто нела такве одредбе са њима се постуна као и еа другнма. То је у случају чл. 7.