Branič

21*

брол 3 ii 4.

л и о т а. к

стр. 319.

Офај конкретни случај, који ћемо изнети, десио се, као тлто рекосмо, у округу врањском, а суђен је у лесковачком првостепеном суду. Година 1897, код нас у Србији, била је, услед поплаве, гладна година. Цела је Србија давала и купила нрнлоге, да се помогпе поплављенима. Теорији кривичног права, да бп се казиа могла на какво крнвично дело, гезресИуе на учиниоца кривичног дела применити, мора се гледати и пазити на: место, где је оно учињено; време, кад је учињено ; начин, како је учињено; мора се гледатп на са.мог учиниоца — на његов иоложај; на околности, које прате учнниоца, управо на околности које га гоне да чини кривична дела; на стуаањ образовања учиниоца кривичнога дела; па добре или рђаве жетве у дотичном месту, на намеру кривца и т. п.; и т. н. Поред осталих округа, код нас у Србијп, поплава је захватила и врањски округ. Жетве није готово ни бпло. Глад је владала свуда. Живе душе морају да једу, трбух хоће леба, а кад тога иема, није га Бог дао, није родило, ондаје онај који га нема готов на све, а на првоме месту на — крађу. Главни јунак овога догађаја, који ћемо изнети, јесте Ђерим ТаФић, циганин из Коњувца, отац шесторо деце исиод 15 година. Довољан је овај први поглед, па да читалац, и не читајући сам догађај, а да има на уму све околности, па да казну, коју би учинилац заиста. заслужио под закоиим погодбама, — извини и ■оирости. I. Опис догађаја а., исказ ириватног тужиоца : »Стојан Николић, тежак из Црквице, предстаде канцеларији начелника среза јабланичког па каза: Ноћу, између 14 и 15 децембра 1897 године, непознати лопов избио је шип на вратима моје воденице, у »Речици®, постојеће, и из исте украо ми једну пуну врећу са мељаним ишеничним и јечменим брашном, а том приликом однео ми је и једну празну врећу. Те ноћи нпко у воденицп није био, јер није имало помељара и за то ову крађу приметио сам сутра дан, кад сам у воденицу отишао. Украђено брашно било је у тежини до 100 ока. За ову крађу ја сам био јавио нашем кмету; али, како нисмо имали никаквих трагова за тражење крадљивца, са трагањем је стануто. Ономад, наш кмет, тражећи код Ђерима ТафиЈга. »скитничког циганина«, наишао је на две моје вреће, које је он рашио, па од њих направио покровце. Кад сам ја за то сазнао, прегледао сам покровце п напмо сам, да су исти од мојих врећа наирављени.