Branič

стр. 318.

Б Р А Н II Ч

БРОЈ 3 И 4;

Глад — неодољив елучај? Ми ћемо овде изнети један конкретан случај, који се судио у нрвостепеном лесковачком суду, а који је одобрен и санкционисан п од стране највишег суда у земљи. од стране Касациооног Суда. Познат је случај : »Да је Аиелациони Суд у Амлану потврдио пресуду првога суда у Шато-Тијери, којим се иушта исиод суђењ а једна девојка, •која је — глађу морена — украла један хлебац. КонФеренција париских адвоката претресла је услед тога питање: »да ли се глад, која мори и принуди неко лице на крађу јестива, може сматрати као случај неодољиве силе (( , предвиђен чл. 64. Француског крпвичног закона. КонФеренција је донела одлуку у позитивном смислу, т. ј. »да се глад може узетн као неодољиви случај (( . И у теорији кривичног права утврђени су случајеви који извињују казну, а међу те случаје спадају готово лимитативно побројанп : 1.,. нужда ј 2., нужна одбрана; 3., принудна — неодољива сила — сотриМуа.; 4., неурачунљивост ; 5., доба старости. У нашем кривичном закону а у глави IV.-, говорп се: »о извињујућим и казну умањујућим околностима", а у главн V.: „о олакшавајућим и отежавајућим околностима (( , Кад се пажљиво прочптају законски прописи, који се налазе у поменутим главама, увидеће се, да и ти закоиски прописи готово не одступа.ју од саме теорије. У § 59. т. 2. крив. зак. поред осталог вели се: за олакшавајуће околности сматраће се, -ако је кривац тешком невољом, и т. д. на зло дело наведен. Заиста овај законски проиис, кад се протумачи, значи, ни више ни мање, но да се под тешком невољом има и треба да сматра на првом месту глад. Познати припевци у Француској револуцији: „леба, леба, не видесмо. давно*, као каква струја дражили су париску или боље рећи Француску санкилотију; познато Наполеоновр: „Војницп! ви сте гладни и жедни.... 0 — оправдаваше у ратном нраву све несреће и варваризам, што га чињаху војници Француски. Глад и куга, бич су човечанству, тада је све допуштено, тада се све нзвињава, — па п казна.