Branič

стр . 326.

б р а н и ч

број 3 ii 4.

лом и сваки добар отац, у оваквом несреАном случају, за децу своју учииио, и не мислећп на законе последице. Критички иотлед на овај случај. Утврђено је: 1да је Ђерим изврпшо ову крађу, нагнан нуждом и сиротињом, да исхранп себе и силну породицу; 2., да је доиста сиромах, да нема никаквог пмања, да, има жену и шесторо деце; 3., да је била глад у целом округу; 4., признање његово, да је прво дошао у воденицу, да замоли тужпоца Стојана, да му даде мало брашна за исхрану деце но да га није нашао у воденици; 5., да је заиста брашно употребио на исхрану деце, а вреће на покривање, да му не би деца поскапала од зиме ; 6., утврђено је да је повод крађи била, глад, која. је морила п целу његову породицу и нагнала њега на крађу јестива — брашна. Кад се све ово напред описано узме у обзир, оида човек мора да се запита: да ли није суд погрешио, кад је оваку пресуду донео? — Мора, се, по науци, по здравом разуму, по свима приликама, које су пратиле учиниоца овог дела, као п по човечности, — узети, да је пресуда судска строга. Али, кад се и&а у виду, да у нашем казненом закону нису прописани законски прописи, по којима би се глад имала узети као неодољиви случај и извини казну ; кад се, даље, узме да је ово дело судила аорота, и да постоји иризнање оптуженог Ђерима. да је ову крађу извршио, онда мора доћи до закључка, да је тако морало да буде, и да је иравда задовољена. Повуцимо паралелу између напред изнетог случаја у Француској и описа овог нашег догађаја, па ћемо одмах јасно увидети: Да је овај наш конкретни случај, како по својој природи, тако п по мотивима и побудама, много тежи извињују&и, но случај који се десио у Француској, где је се пустила испод суђе^а. девојка, која је глађу морена, украла један хлебац. Тамо је једна девојка гладна; овде је гладан учинилац дела — крађе брашна — гладна је жена, гладно је шесторо нејаке деце...! У интересу човечности и правде, као и циља казне, баш иоводом овога случаја, где је један убоги сиромах, отац шесторо деце, који су сви глађу били морени, зарад спаса и опстанка свију укућана. учинио ову крађу брашна, да их исхрани, — требало би и код нас иозитивно решити иитање, да се глад, која мори и иринуди неко лице на крађу јестива, може сматрати као случај неодољиве силе, и као такав да извине примену казне. Позитивно решење овог питања, требало би да постане и закон.