Branič

стр. 33 "2.

б р а н ii ч

г.рој 3 ii 4.

као разборита и смишљена човека, могао тако што хотимице подметнутн Крнгеру? За мене је јасно, да је и г. Штрохал, кад је запазио ову штампарску грешку, одмах увидео у чему је ствар, али да само није хтео као такву и забележити је у својој осјеш, него му је требало да од ње направи велрењачу .Дон Кихотову. -'1 -0 На страни 659 „Осјепе® г. Штрохал каже: »На страни 100 г. писац вели, да међу лица, на чију способност за правне радње утиче стање здравл>а усдед болести Или услед природних недостатака, сиадају и телесно болесни а међу ова: слепи, глуви. немп, глувонеми и т. д., на страни 101 каже, да се сва таква лица стављају под старатељство; набрајајући али на стр, "289 случајеве старатељства, не набраја старатељство над телесно болесппма: слепима, глувима, немима, глувонемпма и т. д. к Међутим то није пст;:на! На страни 291. своје књиге пок. Живко велн ово: »Овакво једнострано старатељство би ноправљено преторским правом. Преторском реФормом унесени су у право о старатељству два нова прннципа: 1-о . . . . и 2-о Старатељство је... нужно н онима који су лишени слуха и говора, зигсН, ти1л, као и онима који су услед какве непрекидне болести у пемогућностп да се брину о овојим интересима, с1ећПез, е1 ци1 регре1ио тогћо 1ађогап1:. Ова последња врста старатељства назвата је сига с1ећј1ит '§ 4 Јиз(:. I. 23 ®. Као што се из тога види јасно, замерка је г. Штрохалова неправедна, јер пок. Живко није иепустио пз вида старатељство телесно болесних лица. 5-о На странп 722 »Осјепе" г. Штрохал је навео овај пасус из Жпвкове књпге: „Тако је поникло новије римско брачно имовно право, засновано на начелу одвојености имовних СФера појединих супруга, које је начело ублажено установом мираза" стр. 212), Напомпњући даље, како се Живко „у. опасци к тому позивље на Н. ОегпћнгЈЈ, Рапс1ес(;еп 1:. III (2), § 11, г. Штрохал тоно.м научнпка светскога гласа, у чије се знање не сме посумњати, додаје: »Дернбург је збиља тога. мишљења. Мишљење ово Дернбургово је у иравној знаности доста усамљено. С тога не би било зло, даје г. иисац, када је већ усвојио то мишљење, такођер навео друго мишљење (( . Ни ова замерка г. Штрохалова није никако оправдана, јер никако нпје истина, да је Дернбург усамљен у томе мишљењу »да у римском праву постоји нравилно одвојеност имовине обих супруга". А ево доказа и сувише: 1)-г С. коп СгуМаг:, проФесор права на универзитету у Бечу, у својој књизи : Бећгћисћ с!ег 1пв(;11и1:10пеп (Јев гбт1зсћеп Кесћ1:е8 на стр. 245 вели : »Баз Ег§ећп18 181:: ће1 с1ег 1ге1еп Еће ћаћеп л\чг г\цех де1гепп1е &еЊ8Шап<Иде Уегтодеп, (Јав с1ез Маппеа ипс! (1ав с1ег