Branič

број 3 и 4.

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

стр . 339.

иа немачкам. језику), те нам књижевност по овоме предмету даје тек од године 1877 на овамо.

»МјеШспгк ® — иравничког друштва у Загребу, доноси у аирилоком броју свршетак расправе вредног проФесора наше' Велике Школе, г. Живојина Перића: »Неколико мисли о аромени народности у случају анексије Ова расправа г. Перића, штампана у мартовском и априлском броју »Мјезесшка®, заслужује пажњу наших правника и осталих јавних раденика. У нашем листу приказивани су бројеви »Мјезебп1ка 1( .од јануара и Феоруара, као и за прошлу годину. Сад нам је намера да овим, што до сада рекосмо, скренемо пажњу?својих читалаца на овај ваљано уређени правнички лист, који у два посЛедња броја — за март и април — има 6 оригиналних чланака из правних и државних наука и једну ббседу Милана Рајца о в двема. институцијама модерних казнених законика," поред обилно •сакупљееих ситних ствари из области правосуђа. .

ЈватЂегГ ОазГоп, V тЉбреп&апсе Ог&^ие е1 V Еигоре, Рагга, (Р1оп) 1900. 8°. 424. Пис.ац бвог дела излаже постанак, развијање и утврђивање данашње грчке државе, износећи улогу коју су у томе имале Ру■СЈјја, Француска и Инглеска ж мене кроз које је цело то дело .имало да прође Изамберова књига веје слободоумним духом п љубављу за мале и подјармљене народе, те је тим симпатичнија онима,'суштина чијег живота и јесте у тОдме: да се боре за свој опстанак с много јачима и силнијима од себе. — Ма да је о данашњој Грчкој врло много писано, ипак ова, Изамберова књпга има и доста нових података и доста врло занимљивих логледа.