Branič

стр . 338.

i) р а н и ч

врој 3 и 4.

Ве 1а Огаззегге Каои.1, Без Рппсгрез 8ос1о1од1^иез с1е 1а СггтГпо1одге, Раггз, (V. Ојагг! е! Е. Впеге! 1901. 8° VII. 442. Дело чији наслов овде исписујемо образује књигу XXIII Међународне Социолошке Библиотеке (В1ћНо"(;ћецие 8осш1о§т^ие 1п1егпа1:10па1е), која излази под уредништвом Р. Вормса, главног тајника Међународног Социолошког Института у Паризу. Из те библиотеке ,ми ћемо овде навести неколико дела, која ће неминовно занимати наше читаоце. Ту долазе: ЛилијенФелдова Друштвен а Патологија (1896), Нитијево Становништво и Друштвени Систем (1897) Позадина Савремена учења о иореклу породице, друштва и државе, Гидингсови Основи Социологије (1897), Сигелова Психологија секта (1898), Балдвиново Друштвено и нравствено објашњење основа умнога развијања (1899) и т. д. — У делу које је пред нама, и за које је иредговор написао сам Чезаре Ламброзо, писац износи и нове и врло занимллте иаучне погледе о друштвеним основима у Криминологији, придржавајући се у велико нове позитивне школе у науци о Кривичном Праву. Пошто је у уводу изложио своје основно гледиште, а за тим дао деФиниције п главну поделу Криминологије, он за тим аналише кривичну обвезу. иа тек онда прелази да говори о абнормалнима, о злочинцу. о жртви злочина, да после свега тога излаже своје мисли о улози друштва у злочину, о узроцима овога последњег, о начинима његовог извршивања. Кад је проучио суштину и биће злочина, писац -анда • прелази на истраживање средстава за борбу нротив њега, другим речима на Криминалну Политику. Као што се види, дело је од највећег интереса како за теоретичара тако и за практичара, и спада међу она, која обележавају своју појаву у развијању самих општих. по.гледа.

СоиГа ЕтШо, Согао сН 81опа с1е1 сПгШо готапо (1а11е опдјпј а11е сотрПа210ш §Јив1;1П1апсе, књ. I. 1^е Јоп1;о, Еа 1'атШа е 1а [>ег80па пе1 сПгШо рпуа!о. Во1о§па, 1901. 8° XXVI, 411. ПроФесор свеучилишта на ком је правна наука имала своју прву колевку, Емилио Коста је већ познат у стручноме свету са •својих ранијих радова, нарочито са својих изврсних студија о имовинском ираву у Плаумовим и Теренцијевим Комедијама. Данас нам пружа прву част једнога дела, које ће у правно ис.ториској науци заузети врло угледно место. При томе се с разлогом, нарочито с обзиром на библиограФију, ослања на познато Паделетијево дело (које је Ф. Холцендорфљевим старањем изишло и