Branič

БРОЈ 3 II 4.

К Е Л О Р О Б Љ Е

ОТР. "219.

Сем овога писац тражи, да се венерично оболелима обрати већа пажња и да се лечење удеси тако, да нико нема потребе да крије своју болест. Болнице треба да су тим болесницима увек отворене, као и за остале болести. Фридрих Шолц 4 ) је присталица Ломброзов и држп да поред случајних проститутака постоје и рођене проститутке, које сматра као идентичне са рођеним злочинцима. Као . узроке проституције сматра: великоварошко бонвиванство, нужду и оскудицу у раду, рђаве станове, економске тешкоће за ступање у брак, и, најзад утицај алкохола. Шолц је противвик казернирања или бордела. Он наводи разлоге и за и против, али су ови други јачи већ и с тога, што тајна проституција постоји увек поред јавне, те се овом онда више губи но што се добија. Евг. Милер б ) наводи, како су сва срества и покушаји, да се проституција укине, остали безуспешни. Узрок проституције налази у материјалној нужди и сматра је као нужно зло. Држи, да све, што држава може и треба да чини у овоме случају, то је надзор и ограничење зла на најмању меру. Извесним циФрама доказује, да се укидањем бордела повећава број ванбрачне деце и сиФилиса, као и број тајних проститутака. Из предњих навода види се, да се писци у главноме слажу у томе, да се проституција не може сасвим укинути, и да је она друштвено зло. Но, да ли је она и нужно зло, то ћемо видети мало доцније, када будемо о проституцији у опште говорили. Сада ћемо се ограничити на то, да расправимо нитање: да ли је боља јавна или тајна проституција? Као што смо видели, у томе питању се не слажу писци, јер су једни за установу бордела, а други су томе сасвим противни. Ми ћемо се за сада ставити на гледиште, да је проституција заиста потребно или нужно зло, па ћемо навести разлоге за установу бордела и противу те установе; затим ћемо навести разлоге за јавну проституцију и противу ове па ћемо видети, који је начин бољи, односно које је зло мање.

4 ) Рг. 8сћо1г, »РговШи^оп ип(1 Егаиепће^ејЈип^«, ^е1р21^, 1897.

5 ) Еидеп МШег, »РгозШи^аоп, АпзшМеп ипс! Уогвсћ1а§е аи? с1еш 6ећ1е1е

(1ез Ргов4НиЦопз ■^евепа®, Мипсћеп, 1898.