Branič

БРОЈ 3 II 4.

ВОЈНО-КРИВИЧНО ЗАКОНОДАВСТВО

ОТР.

233.

важна кривична дела. Ну, држећи се интереса војничке службе и дисциплине, а не губећи из вида, да је циљ војно-кривичном иостуику да се дође до праве материјалне нстине у сваком таквом случају, и да се устаиова браниоштва баш с тога и уноои у војни поступак, да би и оно од своје стране припомогло да се дође до те истине, закон није могао оставити ово опште правило биз икаквог ограничења. Он је ту правио разлику према тежини кривичних дела, која су код војног суда на решењу, и за злочиначка дела, то јест дела, која за собом повлаче казну смрт, робију или - заточење, не оставља опТуженом да до његове воље стоји, хоће ли се сам бранити или имати браниоца. Дакле, његово право није Факултативно, већ оптужени за то дело мора имати браниоца и у случају, ако га не именује, онда му га сам војни суД по званичној дужностн поставља. Што се тиче лица,, која се код војног суда могу јавити као браниоци оптуженнх, у закон је унесена одредба, по којој оптужени за браниоца код војног суда може имати само лице из војног реда — активног официра, ма ког рода или струке војске био из гарнизона, у коме се војни суд налази, — а за злочиначка дела, за која суд сам, по званичној дужности, поставља браниоца оптуженом, браниоци се одређују, на ирвом месту из реда судских оФицира, а тек кад нема ових, из реда официрскога. Оваква одредба, по којој се оптуженом за злочиначка дела поставља за браниоца на првом месту лице из реда судских оФицира, мора се признати као потпуно' правилна. Познато је, да су злочиначка дела она, која за собом повлаче смртну казну, робију или заточење, — па, кад, је тако тешка казна и тако озбиљна кривица, онда и оптуженоме, колико је могућно треба одредити за браниоца човека, који располаже' довољним судским искуством и правним знањем, и који је у довољној мери упознат са војничким животом, а који ће помоћи војном суду, да дође до праве материјалне истине, јер је ту у питању не само живот онога, који седи на оптуженичкој клупи, него и будућност целе његове породице, право је дакле, да се у таквим делима, када је у питању — као што рекох — живот онога, који га је посветио остварењу високог војничког задатка, обрати већа и озбиљнија пажња.