Branič

БРОЈ 3 и 4,

О АКЦИОНАРСКИМ ДРУШТВИМА

стр. 197.

на супрот овим преварама и злоуиотребама. То је циљ нових закона. До данас са свима учињеним напорима није се успело. Без сумње, успело се да се неке преваре спрече, но апсолутно није се могло успети, јер су се Могле спречити само оне које се виде. Ваља спречити преваре од велике важности, а опет оставити друштвима, да могу добро Функционисати и развијати се у њиховој пуној слободи. У овој нашој расправи ми ћемо по на особ говорити о свима великим државама о закенима који режирају акционарска друштва, остављајући за моменат на страну Енглеску, у којој историски развој њених законодавстава има са свим засебан карактер. Одредбе Француског права о трговинским друштвима не налазе се уједно у једном закону; има их у чл. 18 и 64 трговинског законика. Закон од 24 јула 1867 измењен је законом од 10 августа 1893, а закон од 30 маја 1857 што се тиче одредаба о страним друштвима, допуњава се одребама грађанског законика. Француски трговински законик и допуни закони разликују четири врсте друштава: 1-° Друштва јавних ортака 2-о Камандитна акционарска друштва 3-е Анонимна друштва 4-о Проста командитна друштва. Овоме би требало додати друштва са промењивим капиталом или комперативна друштва. Неузимајући у обзир ова друштва могла би се учинити друга иодела, и поделити их у две велике групе: 1-о Друштва са ограниченом одговорношћу 2-о Друштва са неограниченом одговорношћу. Код друштава са неограниченом одговорношћу чланови су одговорни за све друштвене дугове свом својом имовином. Док код друштава са ограниченом одговорношћу, што је карактерна црта анонимних друштава, они су само одговорни за дугове својим уделом. Има друштава мешовитог карактера; она имају чланова, који су одговорни за све друштвене дугове целом својом имовином, и који су одговорни за њих само својим уделом. То су командитна друштва. Поред ове велике иоделе можемо поменути још једну.