Branič

БРОЈ 5 И 6.

НИЈЕ ЈАЧА ТАПИЈА

СТР. 535.

Са тих разлога иризната, је својина М. И-у, који је имао са мо извршну судску иресуду, а не Р. Ј-у, који је имао и таиију — убаштињење. 1 ) Други је пример овај: П. Ђорђевић има тапију од имања које је 25 год. у државини Д. и Б. браће Јанковића. П. Ђорђевић тужи браћу Јанковић за накнаду штете исечене горе са његовог имања, кога је сопственик по уредној тапији. Браћа Јанковић тврде да је то њихово имање и бране се државином и застарелошћу, коју доказују сведоцима и општинским уверењем. И суд налази: »да се застарелост р;ао основ праву може доказивати сведоцима; а застарелошћу, само ако је државина закона и поштена, може се прибавити и имање на које би првобитни сопственик имао тапију — §.§. 926 и 929. грађ. законика. Кад то стоји и кад се исказом сведог:а, чији се исказ поклапа са садржином општинског уверења, утврђује да тужени још од пре 25 год. имају у државини имање са ког је гора исечена и за коју се тражи накнада онда се у смислу §.§. 222 и 223 грађ. зак. мора узети, да је то имање тужених, јер су они савесни и поштени држаоци а то се види из тога што они то имање толико година држе, па их тужилачка страна није узнемирила и тражила имање нити тужилачка страна противно томе доказује, а поднетом тапијом, која је издата пре ове државине, утврђује се да је имање било у време издања таиије тужилачке стране, а не да је оно и сада својина тужилачке стране." Па како су тужени секли гору на свом имању а не на имању тужилачке стране, то је тужилац и одбијен од тражења. 2 ) Значи: да је савесни држалац, који је застарелошћу стекао ираво својине јачи у ираву од имаоца таиије. Држим да је довољно доказано, да закључак г. Карајовановића ни у ком случају не може опстати онако како је изнесен без модиФикација и ограничења. Приватно-правни односи тако су разноврсни, случајеви, који се из њих порађају, тако су многобројни и испреплетани, да је у опште опасно постављати у приватном праву правила на основу једног конкретног слу-

Извршна пресуда јагод. првостеп. суда од 31 — VIII —1899 год. Ј& 15882. 2 ) Извршна пресуда Апедац. Суда од 9—X 1889 год. X 3622.