Branič

♦

0 ПОРЕЗУ НА ПРИХОД С ПОГЛЕДОМ НА НАШЕ ЗАКОНОДАВСТВО (СВРШЕТАК) Потпуна иравичност не би била задовољена ни онда кад би обе врсте џрихода плаћале исту суму пореза. Приход од рада треба мање оптеретити него приход од земл>е, јер су то две врсте прихода врло различне у самој ствари. Док је први привремен, доживотан, други је сталан, вечит. Сувишно би било и овог пута поновити разлоге због којих први треба да буду мање оптерећенп од других. Али упоређивањем ове две врсте прихода код нас, ти разлози, које смо напред изнели, још ће се боллт истаћи. Наш чиновник мора да одвоји сваке године 6% од своје плате, како би оставио после смрти известан приход својој породици. Сељак, међу тим, може да утроши за живота сав свој приход, јер ће земља, а то је капитал који производи тај приход, остати и после његове смрти. Нрема томе, ако се хоће да постави што правилнији однос у оптерећењу ове две врсте прихода, ваља додати чиновничком порезу и ових 6°/ 0 , а то чини 10.75%, спрам 2.50% пореза који плаћа сељак. Па и овакав однос није тачан. Улажући 6% од своје плате чиновник обезбеђује својој породици само један део ирихода, обично трећину или четвртину, а сељак, без икаквог улагања, оставља целокупан приход своје земље. Као што пма разлике између самих прихода, тако има разлике и између иореских обвевника који добијају те приходе. Има врло разноврснпх обвезника иореза распоређеног на лични рад. Но међу њима најмногобројнији и најинтереснији су чиновпици (грађански или војени, активни или у пенсији). Они се обично у Скупвр!ниа 1 37