Branič
стр. 564.
Б Р А II И Ч
ВРОЈ 7 И 8.
штини стављају на супрот сељаку, ка.д хоће да се докаже како држава о њима води највећу бригу, па је и овде згодно ставити их на супрот једне према другима, кад хоће да се изнесе непристрасно право стање ствари. Из горњих резудтата види се јасно да чиновници плаћају већу суму пореза но сељаци. Али баш и кад то не би стојало, баш и кад и њихови приходи не би били онако различног карактера, држава се не би показала подједнако пажљива спрам једних и друг.их, кад би их подједнако оптеретила порезом. Јер, ваља имати на уму да је живот на селу много јевтинији, а чиновници су махом иринуђени да станују по варошима, где крај осталих пореза и приреза имају и по неки пут и трошарину. На селу су потребе мање, а животне намирнице јевтиније. Тако, приход од 2000 дин. не значи у вароши ништа, њим се не може исхранити иоле многобројнија породица, а на селу се може живети од 20 хектара земље (ако се узме као и горе, да по одбитку извесних трошкова I хектар донесе 100 динара чистог ирихода). Осим тога, чиновници имају извесних трошкова, који се могу назвати на »репрезентацију«, а које сељаци немају. Они морају боље да се одену, да станују у бољим кућама. При оснивању и потпомагању хуманих друштава њима се обраћа на првом месту. Они купују новине, иду у позориште и кавану често више из потребе него из личног задовољства, састати се с људима, пратити књижевне и политичке догађаје постало је за варошане, а нарочито за чиновнике, у неколико права потреба. Уз то ваља имати на уму да се чиновници у нас често премештају, и да их то излаже великим селидбеним трошковима. Осим тога где год дођу, они су нринуђени да из нова плате општинске прирезе, (на школу, на касарну, цркву, калдрму и т. д.). Обвезници других занимања много су сталнији с положајем и плаћају те прирезе само једном у години. С тога прва реФорма која би се хтела предузети у изједначавању пореског терета, морала би обухватити ослобођење чиновника од општинских приреза. Од тих приреза с разлогом су ослобођени ОФицири, а грађански чиновници заслужују без сумње исто толико пажње. Нема сумње да су и жалбе сеоских становника често основане, јер су и они местимице оптерећени одвећ