Branič

број 7 и 8.

О ПОРЕЗУ НА. ПРИХОД

стр. 575.

се добије и у самој ствари оптерећење које се хоће. Тако, ако би обвезници прикривали иоловину прихода, са стопом од 10°/ о добило би се стварно оптерећење од 5°/ 0 - Али прикривени део није био увекисти; негде је био пријављиван само десети део правог капитала, негде четвртина, негде половина или мање, те су се тако повећавањем стоне стварале само још веће неједнакости у пореском оптерећењу. А тих је неједнакости било увек, јер самим тим, што је био распоређен на капитал уложен у радњу, овај порез није теретио обвезнике сразмерно њиховим пореским способностима. Продуктивност капитала не зависи само од његове величине, већ и од многих других погодаба, као: облика радње, вештине и вредноће онога који је обавља, места, среће, и т. д. У осталом, новећавањем стопе није се могла добити довољна продуктивност, већ и с тога што је тежња за прикривањем расла с величином пореза. 1 ) Према томе, природна је била тежња да се овај порез замени другим који би био праведније распоређен а којим би се, у исто време, стало на пут онако многобројним ирикривањима. И пошто се ни једно ни друго нпје могло постићи порезом на капитал, ваљало је покушати с оптерећењем зараде. Питање, да ли ће се оптеретити бруто или чиста зарада, не би се вероватно ни постављало, да је у оио време норезу на зараду било стављено у дужност једино да боље и праведније размести порески терет обавезника који су плаћали порез на кагштал уложен у радњу. Јер наплаћивати порез од зараде, без обзира на трошкове који су потребни да се та зарада створн, значи, с иоле већом стопом, учинити немогућно даље стварање зараде. Осим тога, како ти трошкови нису исти у свима радњама, оптерећивањем бруто зараде није се постизавала већа равномерност у распореду пореског терета. Све су те последице пореза на бруто зараду биле јасно иредвиђепе, и једна годпна бнла је довољна да покаже колико се штете може на-

>) У осталом и сам норез. објекат који је био оптерећен, такве је ирпроде да се лако измигољи и избегие иорез. А, тежња иорез.' обвезпика да плати што мањп норез оншта је, н.е има код свих врста занимања и у свих народ. Уз нримере које смо већ навели у том смислу, од интереса ћо бити и овај. Познато је с каквим одушевљењем воде Инглези рат у Јужној Африци; па опет чим се дознало да ће се због великнх ратних потреба подићи нешто мало норез на чај и шећер, део се свет пожурио да се снабде што већом количином чаја и шећера само да за неко време избегне пор. обавезу.