Branič

врол 7 и 8.

о порезу на приход

стр. 593.

1000 или 2000 динара иочетна је плата; њу примају обично млади, нежењени људи, чије су стварне потребе ограничене, те могу да се скуче, Ако су од бољих иородица, њих потпомажу и од куће, а сиромашнији су за време школовања навикли да с малим приходом издазе иа крај. Истина, има много неуказних чиновника (практиканти, чувари, служитељи и т. д.), који с мањом платом имају често да издрже целу породицу. Али њих треба сасвим ослободити од плаћања пореза, јер се порез не сме ударати на беду и невољу. Положај наших чиновника с већим платама није баш тако завидан. То су обично људи с породицом, те, ако имају већи ириход, и.мају и веће издатке. Они треба да оставе што и на страну, како породица, у случају њихове смрти, не би остали у невољи, јер су пензије мале. Осим тога, ти чиновници заузимају угледнији положај па су и њихови трошкови на »репрезентацију« већи. Колико је бољи положај сељака кад остари? Њему пристигну деца, и одмене. га; а чиновник и кад остари врши своју дужност. Но може се, дакле, никако узети, да је чиновнику с платом од 7— 8 или 12000 динара лакше одвојити известан део на порез но ономе с платом од 1000 динара. Према томе, онако, јакој прогресивности пореза распоређеног на чиновничке илате може бити циљ једино да те плате у неколико изједначи. А то би се исто могло лакше •и отвореније постићи смањивањем тих „великих« плата. У пореза на принос од радње имају две скале. У првој, која обухвата најважнија занимања, почетна је стопа 3,5°/ 0 за принос до 2000 динара; а крајње 7°/ 0 за принос преко 25000. Ова је прогресија слабија од ирогресије чиновничког пореза, и ако би требало да буде обратно. Према чл. 56 зак. о непоср. порезу радње и занимања I врсте (трговачке, индустријске, банкарске, предузимачке, акционарска, друштва, и т. д.) плаћају:

Преко 25000—

До 2000 Од 2001— 4000 в 4001— 6000 „ 6001 — 10000

)) УЈУЈУЈ 1 „ 10001 — 15000 „ 15001—20000 „ 20001 — 25000