Branič

отр. 594.

б р а н ii ч

број 7 ii 8.

По истом рачуну који смо пзнели за порез на прннос од личпогб рада, излази да трговачка иородица од 5 чланова, а с приходом од 2000 дин., плаћа 70 дин. непосредног и 50 посредног иореза; свега 120 дин. или 6°/ 0 . Породица с приходом од 25000 дин. плаћа 1700 дин. непосредног пореза, а с посредним (2X50) 1850, што чини 7,4°/ 0 . Према томе прогресивност овог пореза сувише је јака, ако би се њом хтео постнћи једино праведнији размештај порез. терета. Али би се у овом случају могла допустити и мало јача прогресивносг , јер величина радње и њеног приноса не стоји ии у каквом односу с годинама оног који је обавља, те и јачина и интензивност потреба не расте с величином приноса онако брзо као код чиновника. У осталом, ни разлика између 6°/ 0 и 7,4°/ о није врло велика; а све је мања, што је принос од радње већи, јер сви приноси изнад 25000 плаћају исту стопу. Тако, за принос од 50000, нроценат с посредним иорезима износи 7 - 04°/ о . Међу тим она одредба из пореза на принос од рада, по којој све плате већ од 12000 плаћају псту стопу, нема практичке вредностп, јер у нас има мало илата већих од 12000 дин. И једна и друга околност доказује, да је прогреоивпост унета у наш порески систем без икаквих дубљих разлога. Два најсигурнија пореска објекта, земљишта и зграде, оптерећенп су пропорционалним порезом, и ако у том случају постоје сви разлози који бп се могли навести у корист социјалне прогреспвности. * И многе друге замерке могле би се учиниги нашем систему непосреднпх пореза. Алн је његова најглавнија мана у томе, што са честих, делимичних поправака и дотеривања, нема више никаква јединства у њему, због чега је и порески терет врло неједнако и неправедно распоређен. Крајње је време, да се садашњи систем непосредних пореза реФормише, и то не само у појединим деловима, него у целини. А искуство, стечено за последњнх седамнаест година, корисно би иослужило у том послу Бг. М. А. Нинчи^