Branič

КАСАЦИОНЕ СУДИЈЕ ОДГОВОРНЕ СУ ^РИВИЧНО И ГРАЋАНС^И ЗА СВОЈЕ НЕЗА^ОНЕ ПОСТУТН^Е

У опште дела људска кажњива су кад су учињена (извршена) намерно или нех&тно, јер без ове две Форме нема ни злочина. ни ирестуиа.. По изузећу, истуи или ирестуи може се учинити и нерадњом, као на пример у случају § 184 крив. зак. и т. д. или кад полицијска власт нареди што у интересу здравља или потеру у интересу безбедности, па неко по тој наредби не поступи и т. д., али, као што рекосмо, то је изузеће, а опште је правило: да се људска дела као кажњива јављају у Форми (облику) намере или нехата. Према томе и судије су одговорне кривично и грађански (за накнаду штете) ако су намерно или нехатно своју одлуку донеле на штету које парничне странке (§ 127 крив. зак.) Но, у најновије доба појавила се сумња о одговорности Касационих судија за њихове незаконе одлуке, истицало се на име мишљење, да су оне неодговорне, управо неприкосновене, у погледу својих одлука, те сматрамо, да ће бити од интересе, да изнесемо једну одлуку оиште седнице од 9 септембра 1900 год. Бр. 7407 којом је по нашој тужби утврђена одговорност и Касационих судија, кад се нађе да је њихова одлука незакона било намерно или нехатно, и да би то јасније представили, ми ћемо саопштити спорну ствар, која нам је дала повода за тужбу противу Касационих судија, за тим саму тужбу и најзад горњу одлуку као што иде: Наша тужба почиње овако: »Кад је у решавању каквога правнога случаја законско наређење нејасно, онда се воља закона или законодавчева изналази тума,чењем, које, као што се зна, може бити: граматичко или логично по §-у 8 грађ. зак. а кад за такав случај не би било у законику наређења, вранич 39