Branič

отр. 596.

б р а н и ч

број 7 и 8.

онда се такав случај решава помоћу аналогијв по §-у 10 законика. И тако, ако се тумачењем, у првом случају (нејасности закона) или у другом (празнине закона) аналогијом од стране судија погрешно утврди воља закона — онда за тако решене случаје не би се скоро ништа могло приговарати судијама, јер у таквим случајима може бити подвојености у мишљењу. Но кад је правни случај законом решен (јасно предвиђен), кад судије дакле тога ради не могу путем тумачења да изналазе вољу (намеру) закона, па тај случај опет противно закону реше, онда су за тако решене случаје судије одговорне за повреду његову. Међу тим наш случај који овде излажемо јасно је предвиђен и решен законом, и ми смо уверени, да је наша школа права дала нашим судијама толико знања за правилно решење овога случаја, па је на жалост као што ће се видети, тај случај као што гласи одлука Касационог Суда од 28 марта 1900 год. Бр. 2984., противно закону решен; те за то смо принућени, да ову тужбу поднесемо противу Касационих Судија (колегијума III одељења), а нре тога излажемо у чему се састојала спорна тражбина нашег властодавца. Наш властодавац Миливоје у тужби својој од 25 марта 1899 год. противу Радојка (очуха) и Миливојке (своје матере) изјавио је: да је она, преудавши се за Радојка, закључила брачни уговор и потврдила ванпарничним судијом 28 августа 1882 год., по коме је смешала његову очевину са имањем. Радојковим под условом: да то имање он заједнички (на пола) подели са Живком доведеним сином Радојковим (из првога брака) а ако би они (Радојко и Милојка) у њиховом браку добили још мушке деце, да и ова то смешано имање са њима на равне части поделе. Па како је његова мајка у браку са Радојком добила још двоје мушке деце, то се имање према горњем уговору има делити на четири части, што је очевидно, да је горњи уговор за њега штетан, који иначе његова мајка ни стараоци о његодој очевини није могла закључити, — те је тражио, да се горњи уговор на спрам његове очевине као противзакон уништи. Првостепени пожаревачки суд пресудом од 11 окт. 1899 год. Бр. 38824 одбио је нашег властодавца од тражења као неумесног, коју је пресуду Апелациони Суд