Branič

39*

БРОЈ 7 И 8. КАСАЦИОНЕ ОУДИЈЕ ОДГОВОРНЕ ОУ ОТР. 597.

пресудом својолЈ од 12 Фебруара 1900 год. Бр. 669 одобрио, а Касациони Суд у своме III одељењу решењем својим од 28 марта исте године Бр. 2894 оснажио, дакле овим судским одлукама (које су приложене тужби) нађено је: да и прирођена деца имају равно право на очевину нашег властодавца, која је у количини два пута већа од имања Радојковог — његовог очуха. Међу тим, из свега нашег излагања сматрамо, да је Касациони Суд видео, да спорни уговор по нашем захтеву није од судова цењен у овој тачки: да ли је он са гледишта материјалног закона могућ и допуштен, и ако смо то нарочито тражили, па ако је, то по коме пропису тога закона, по што су прописи § 494 и 543 наведени у другој пресуди Апелационог Суда као додатак одбачени одлуком опште седнице од 18 Фебруара 1900 год. а међу тим ми смо доказали, да примена истих не принадлежи овом спору. И тако само с погледом, што је тај уговор потврђен ванпарничним судијом, по пристанку старалаца нашег властодавца, те по §-у 187 грађ. пост. постао јавном исправом, проглашен је за важећи и допуштен као да је овај уговор раван меници или облигацији па кад има своју спољашњу Форму, онда је и пуноважност његова ту, без обзира на садржину његову, што је погрешно; јер пристанак стараоца на овакав уговор, којим се отуђује непокретност нашег властодавца не вреди ни по чл. 77 с обзиром на чл. 68 закона о старатељству. У осталом и да је тај уговор и са гледишта материјалног закона цењен (што није), опет он није могао бити проглашен за важећи и допуштен у погледу оснивања наследства за имање (очевину) нашег властодавца за доведену и прирођену децу у браку тужених, јер су такви уговори недопуштени, што смо у свима нашим правним средствима и доказали; — те тако проглашењем овога уговора да је он у свој садржини важећ, да обвезује и нашег властодавца за његову очевину, наш је властодавац оштећен у два правца: 1, у томе, што је лишен законог (интестатског) наслеђа, јер је заоставштина (имање) његовог оца пок. Радисава имала прећи на њега без икаквих промена, кад његов отац није друкчије било уговором, било тестаментом наредио, јер наслеђе може да оснива (поставља) онај, чије је имање; њега трећи не могу осни-