Branič

БРОЈ 7 И 8. КАОАЦИОНЕ ОУДИЈЕ ОДГОВОРНЕ ОУ ОТР. 603.

вични законик тражи. (§ 127 I одељ. истог зак.) А у другом тек реду нехатно (II одељак наведеног §-а), што би могдо бити доказано само позитивним Фактима и околностима, које би говориле о намерном и нехатном прекорачивању граница простирања законе воље и стављању своје воље на место законске. Од оба ова случаја битно се разликује по природи самог решења свог, ако се коме буде нанела штета, или му ма у ком облику буде повређено право услед погрешке арбитрације ■— иогрешног тумачења воље з аконске, и за то није представник власти никоме одговоран, а ово пак, између осталих искључиво са тог разлога, што такве погрешке, па ма какве њихове последице биле, нису резултат намерно или нехатно извршене радње, а за погрешно тумачење закона ни један од законика ништа не прописује. Према овоме, пошто у даном случају нема никаквих доказа, који би могли послужити за стварање, ма у колико, убеђења, да су оптужене г.г. судије Касац. Суда нанели штету клијенту г. Максимовића намерно или нехатно, то они за исту штету не могу ни бити одговорни, па према свему ни кривично. Са ових разлога, а на основу § 29. зак. о судијама и зак. о таксама општа седница Касационог Суда РЕШАВА да се тужба тужиочева, поднета противу именованих судија Касационог Суда, као неумесна ообаци , о чему решењем известити пуномоћника тужиочевог и тужену господу судије. Решено у општој седници Касационог Суда састављеној из: председника С. Вељковића, судија: Арона Нинчића, Д. Миловановића, С. Петковића, П. Чоловића, Н. Петровића, А. Шокорца, д-р Драг. Мијушковића, Јована Николића, Ђ. Гинића, Љ. Симића, П. Милутиновића, Дим. Стојковића и деловође секретара Петра Пачића. И тако као што се види оптужене судије ослобођене су од одговорности по овој нашој тужби само за то, што се није могло доћи до доказа, да су горњим својим решењем нанеле неправду нашем властодавцу намерно или нехатно. Ст. Максимовић.