Branič

ЧИНОВНИЦИ И МИНИСТРИ НА РЛСЈТОДОЖЕНзУ

I. Код грађанских чиновника ваља разликовати две ствари: а) својство чиновника и б) звање. Код војних чиновника ваља томе додати још и чин. Својство државног чиновника и прво звање добијају се само по претходном пристанку; а кад је чиновник већ у служби онда му се нова звања одређују указом, дакле једностраним актом извршне власти, и без претходнога пристанка чиновниковог (в. § 25 зак. о чин ). При ступању у државну службу, и својство чиновника и звање добијају се у исто време: онај који буде у државну службу примљен поставља се одмах за писара тога и тога министарства, за начелника тога и тога округа и т. д. Према том, он онога истога момента када постаје чиновником добија и звање. Отуда, при ступању у државну службу, и нема практичнога интереса разлнковати она два система: својство чиновника и звање. Али се тај интерес може појавити доцније, у току саме службе. Стицајем прилика, које закон предвиђа, може се десити да један чиновник остане без звања, а да ипак за то не изгуби својство чиновника. Таки чиновници јесу чиновници без звања или, као што их закон називље, чиновници на. расиоложењу. Немајући звања, чиновници на расположењу не врше никакву службу. Али како они нису испунили својство чиновника, то потпадају под све одредбе закона о чиновницима грађанскога реда, како у ногледу дисциплине: тако и погледу права на пензију, улагање у удовичкп фонд и т. д. Само им законодавац, с обзиром на то што не врше никакву Функцију у државној служби, смањује