Branič

стр . 556.

в р а н ii ч

број 7 и 8.

плату према годинама службе |В. § 34 зак. о чиновн. грађанског реда). При свем том што их, у извесном погледу, асимилује активним чиновницима, законодавац не мари за чиновнике на расположењу. Унраво, он само по нуждп допушта да чиновник у тако стање дође и очевидно тежи за тим да чиновник што пре из тога стања изиђе. Доказ за овако расположење законодавчево налази се на више места у закону. Тако, чиновник може доћи на расположење са мо онда кад се укнне звање које је имао, или надлештво у коме је дужност отправљао (§33 зак. о чиновницима грађан. реда); чиновник који је већ на расположењу дужан је, без нарочите накнаде, радити послове који му се буду предавали; најзад, противно општем правилу о чиновницима, законодавац наморава чиновника на расположењу да привремено, у активној служби, прими чак и једно место нижега ранга од онога са кога је он на расположење дошао (§36 зак. о чин. грађанског реда). У осталом овако држање законодавчево према чиновницима на расположењу има свога разлога. Чиновницн на расположењу немајући звања не врше никакву дужност у државној службн, а међу тим примају плату и време проведено на расположењу рачуна им се за пензију. Наређујући дакле да чиновници на расположењу остану само привремено у том стању, законодавац је само бранио буџет. Његово је држање према. чиновницима на расположењу сасвим оправдано. Али из тога држања законодавчевог ваља логично закључити да се чиновници на расположењу могу стварати само у оним случајима у којима закон то изриком допушта. Без Формалне основе у самом тексту, било би апсолутно противно духу закона умножавати категорију оних чиновника према којој законодавац с разлогом није расположен и коју само по нужди трпи. Али кад законодавац не мари за чиновнике на расположењу, онда је допуштено питати се: за што је он ту категорију чиновника у опште стварао? За што није наредио да се чиновници, када им се укине звање или надлештво, ако немају десет година службе, отпусте место што се стављају на расположење. За овако решење има двојак разлог: прво, разлог хуманости и правичности и друго разлог правни. Законодавцу је изгледало